Svetski dan slobode štampe

Novinari već odavno ne spadaju među "zaštićene zverke": u protekloj deceniji njih hiljadu je izgubilo život obavljajući svoj posao – u proseku po dvoje nedeljno – pri čemu su većinom bili ubijeni, i to ne na ratištu, nego u svom gradu, ispred sopstvene kuće, redakcije, na ulici. Kako se navodi u nedavno objavljenom izveštaju Međunarodnog instituta za bezbednost medija, ovakvi slučajevi čine čak dve trećine žrtava profesije. Mračna statistika o nasilnoj smrti pripadnika "sedme sile" još je strašnija kad se uzme u obzir da su ovi zločini najčešće ostali nerasvetljeni, a počinioci nekažnjeni. U pomenutom izveštaju se kaže da je svega četiri odsto ubistava novinara u svetu dospelo pred sud i krivac osuđen, dok za ostalih 96 odsto istraga nije ni vođena, ili je, doduše, pokrenuta, ali bez rezultata.

Tu, na žalost, ubrajamo i smrti naših kolega iz Srbije: Slavka Ćuruvije iz "Nedeljnog telegrafa", Milana Pantića iz "Večernjih novosti", Dade Vujasinović iz "Duge"... Naredbodavci – moćnici iz sveta politike, velikog biznisa i kriminala, ali i sami izvršioci, ohrabreni godinama u kojima praktično ništa nije učinjeno da se otkrije istina o odlasku ovih novinara, šire svoje "liste za odstrel". Prošlog meseca krenuli su bombama kašikarama na Dejana Anastasijevića iz "Vremena", pretnje su upućene i "Politikinom" dopisniku iz Bukurešta Milanu Petroviću, Srđanu Sudaru iz "Sportskog žurnala", Dinku Gruhonjiću...

Danas, na Svetski dan slobode štampe, mediji, profesionalna udruženja i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava i slobode govora podsećaju da su slobodno izražavanje, javna kritika vlasti i pozivanje političara na odgovornost suštinski preduslov za demokratiju. Nezavisnost medija merilo je demokratske zrelosti društva, a progoni, otmice i likvidacije novinara najjasniji dokaz da državom vladaju bezakonje i nesloboda. Pritisaka i pokušaja da se novinari ućutkaju, naravno, uvek je bilo i biće u svakoj sredini, ali je nedopustivo da oni ostanu tek predmet lične i profesionalne zabrinutosti, a ne policijske istrage i sudskog postupka. Izgleda, međutim, da se upravo to događa. U maloj Srbiji, ali i u velikoj Rusiji, u mirnoj Evropi ali i u kriznim područjima Azije, Afrike, Latinske Amerike, Bliskog istoka.

Ubistva Ane Politkovskaje u Rusiji i Hranta Dinka u Turskoj, brutalni napadi na njihove kolege u Azerbejdžanu, Moldaviji, Ukrajini, Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Bugarskoj bili su povod da Parlamentarna skupština Saveta Evrope, najstarije evropske organizacije za zaštitu ljudskih prava i sloboda, u januaru usvoji Rezoluciju 1535 kojom se osuđuju svi oblici ugrožavanja života i slobode izražavanja novinara.

"Duboko smo zabrinuti činjenicom da novinari u Evropi rade u strahu za svoj život i fizičku bezbednost", kaže se u dokumentu kojim evropski parlamentarci traže da zemlje članice Saveta Evrope, potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima, ispune svoju obavezu iz člana 2. i 10. i istraže svaki slučaj ubistva novinara, nasilja nad njima i smrtnih pretnji koje su im upućene. U Rezoluciji se odaje priznanje svim poslenicima "sedme sile" vođenim etičkim principima odgovornog istraživačkog novinarstva, ali u upozorava na pojavu "govora mržnje", klevete i propagande umesto istinitog, objektivnog i analitičnog izveštavanja.

Sloboda i odgovornost medija su neodvojive, baš kao što su sloboda medija i demokratija. Zloupotreba slobode govora narušava ugled novinarske profesije i izvrgava ruglu poverenje u medije, ali svako ograničavanje te slobode – državnim dekretima, zakonskim uredbama ili fizičkim pretnjama i nasrtajima na novinare, pozivanjem na borbu protiv terorizma, odbranu nacionalnih interesa ili bilo koje druge "posebne okolnosti" – znači sužavanje demokratije.