Preteško breme depresije

Iako je proleće za većinu nas najlepše i najveselije godišnje doba, uvid u psihijatrijski kalendar svedoči da "prestanak grejne sezone" najteže pada osobama koje nose preteško breme depresije. Melanholija, bez ikakve sumnje, napada dušu čoveka svih 12 meseci u godini, ali se klinička slika ove psihičke boljke pogoršava s dolaskom sunčanih zraka. Zbog toga se u tekućem godišnjem dobu beleži i najveći broj samoubistava.

Najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da svaki deseti čovek ima melanholičan pogled na svet, a procene govore da će depresija do 2020. godine postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj polovini čovečanstva i drugi po redu uzrok smrtnosti u opštoj populaciji – odmah posle kardiovaskularnih bolesti. Statistike govore da svaki dvadeseti stanovnik planete ima barem jednu depresivnu životnu epizodu kao i da žene tri puta češće pate od melanholičnog pogleda na svet.

Psiholozi tvrde da je depresija "očajnički krik za ljubavlju" i na podlozi te definicije baziraju svoje objašnjenje zbog čega se melanholični pogled na svet mnogo češće nalazi na zdravstvenim kartonima lepše polovine čovečanstva.

"Ženski pol se razlikuje od muškog, i to ne samo u anatomiji tela, već i u anatomiji duše. A različitost najviše dolazi do izražaja kada su u pitanju bolesti emocija, koje se duplo češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Ako imamo na umu da je priroda ženama, zbog onih devet meseci materinstva, dala drugačiji emotivni program i učinila ženske emocije bogatijim, složenijim i drugačijim, onda ne treba da čudi podatak da su žene neuporedivo ranjivije od muškaraca. Dokaz da je emotivni život žena složeniji nalazimo i u hormonskom ciklusu dama koji je dramatično drugačiji nego kod muškaraca. Poznato je da se hormonski status lepšeg pola menja svakih 15 dana, što ima znatnog uticaja na raspoloženje žene i njen emotivni život", objašnjava Maja Antončić, klinički psiholog.

Za depresiju, kao i za većinu psihijatrijskih bolesti, vezane su mnogobrojne predrasude, a jedna od najrasprostranjenijih jeste da će depresija "proći sama od sebe, pa lečenje nije ni potrebno".

Na uobičajen laički savet "promenom okoline proći će i depresija" psiholozi odgovaraju: depresija je kao kofer – putuje zajedno sa svojim vlasnikom i žestoko demantuju popularno uverenje da je ona "zaštitni znak" slabih i nemoćnih.

Dominaciju depresije u zdravstvenim kartonima psihijatrijskih pacijenata ona tumači činjenicom da je depresija jedan od retkih društveno prihvatljivih fenomena i jedna od najčešće zloupotrebljavanih psihijatrijskih dijagnoza, jer ne "krnji" ugled u društvu kao što to čini dijagnoza šizofrenije, psihoze, alkoholizma, a omogućava bolovanje. Iako rezultati studije američkih psihijatara, koja je objavljena u časopisu "Arhivi opšte psihijatrije", govore da najmanje četvrtina pacijenata kod kojih je ustanovljena depresija – preživljava normalan duševni bol, naša sagovornica konstatuje da se dijagnoza depresije postavlja kada tugovanje "pređe" šestu nedelju trajanja.

– Depresija je i drugo ime za osećaj bezvrednosti, krivice i suvišnosti, za dominaciju misli "mene niko ne voli" i "ja nikome nisam potreban", za usamljenost i nesposobnost uživanja u stvarima koje su nam nekada pričinjavale zadovoljstvo, za bezvoljnost i letargiju, ali i oslabljenu koncentraciju, poremećaj pamćenja, umor, iscrpljenost i manjak energije. Ova psihička bolest često ide "ruku pod ruku" i sa smanjenjem apetita, iako je za atipične slučajeve depresije karakterističan veliki porast telesne težine. Poremećaj spavanja takođe je čest simptom depresije – gotovo 80 odsto bolesnika žali se na smetnje prilikom uspavljivanja i na rano jutarnje buđenje. Međutim, treba imati na umu da je priznanje "ja sam depresivan" ujedno i vapaj za pažnjom i priznanje da osoba nije u stanju da se nosi sa zahtevima okoline. Takođe ne treba zaboraviti da jači pol ima socijalnu dozvolu da tugu utapa u alkoholu, a da su žene najčešće primorane da se sa svojom depresijom bore u samoći – podseća Maja Antončić.

Depresija se češće javlja kod osoba koje imaju tzv. ciklotomnu strukturu ličnosti, što znači da su pre pojave bolesti imale periode dobrog raspoloženja, obojene vedrim duhom i velikom energijom za rad i druženje, koji su iznenada bili smenjeni gubitkom životnog elana i bezrazložnom melanholijom. A na pitanje – kako pomoći depresivnom pacijentu psiholozi u šali odgovaraju da savremeni psihoterapeut mora da postupa kao vojskovođa – da kao artiljeriju koristi lekove, a da mu pešadija bude odgovarajuća terapija.