Sto tona u zalogajima

Rimski filozof (epikurejac) i pesnik Tit Lukrecije Kar (99 – 55. godine pre nove ere), upamćen je i po jednoj krilatici: "Ono što je za jednog čoveka hrana, za drugoga bi moglo da bude jak otrov."

Niko razuman ne pripisuje piscu filozofskog speva "O prirodi" (De Rerum Natura) da je začeo novo područje medicinskih istraživanja – nepodnošenje (netolerancija) na pojedine namirnice – iako se tračak nagoveštaja krije u navedenoj izreci. Šta to u tanjiru ne godi nečijem biću?

U našem podneblju izdvajaju se četiri vrste namirnica na čije smetnje se ljudi najčešće žale: žitarice, mleko, jaja i kvasac. Pomislićete u sebi – malo li je? I bićete pola u pravu, pola u krivu, kao u dosetki kako zlovoljan čovek i vedar čovek opisuju čašu dopola ispunjenu vodom. Istu četvorku podjednako okrivljuju širom sveta.

Zavisno od toga šta progutate, sažvaćete i svarite – pominje se da, u proseku, za života unesemo sto tona svakojakih hranljivih tvari – možete iskusiti raznorazne zdravstvene tegobe, razvrstane kao želudačno-crevne, živčane, disajne, kožne, a bogami i – težinske (višak na vagi). Ispoljene u vidu pojedinih oboljenja: astma, reumatoidni artritis, psorijaza, ekcemi, multipla skleroza, rozacea i tako redom.

Bitka protiv uljeza

Procenjuje se da se svaki peti žitelj planete namuči sa onim što pojede, a tek dva odsto se požali na preosetljivost (alergija), iako je potonja nevolja naveliko zastupljena u glasilima. I u jednom i drugom slučaju umešana su dva antitela – u prvom imunoglobulin "ge" (IgG), a drugom imunoglobulin "e" (IgE). Razlika u samo jednom, velikom slovu, koja je vekovima izmicala naučnom objašnjenju, odskora je protumačena.

Proteini u hrani su, prema mišljenju naučnika, najveći antigenski izazov za odbranu organizma (imuni sistem).

Zašto pojedinci ne podnose neke namirnice?

Zato što telo nije u stanju da izluči dovoljno naročitih hemikalija ili enzima koji razgrade sastojke hrane, ispostavlja se da je ovakva poruka upisana u genima. Kravlje mleko izaziva jedan od najrasprostranjenijih vidova nepodnošenja, jer sadrži šećer laktozu za koji mnogi ne mogu u svojim crevima da stvore odgovarajući razgrađivač – laktazu.

Najveći ljudski organ, čudesno isprepletena creva u stomaku, iznutra obložena sluzokožom, osetljiva su i na najmanje pretnje. Kod pojedinih ljudi, zbog veće propustljivosti, antigeni u toku probave naveliko prodru u krv, što organizam prepoznaje kao strano telo i odmah počne da stvara antitela (IgG). Otpočinje velika bitka za izbacivanje uljeza iz krvotoka. U vezivnom tkivu i omotaču zglobova nalaze se molekuli slični antigenima iz hrane, zato ih antitela ne razlikuju i napadaju uzrokujući zapaljenje.

Samo Srbija i Hrvatska

Teškoće se obično ispolje posle nekoliko dana, za razliku od alergije koja takoreći odmah bukne.

Ustanovljeno je da većina neželjenih posledica nastaje zbog lošeg varenja, neusklađene ishrane, štetnog delovanja parazita, bakterija i gljivica (ispuštaju otrove) i uzimanja određenih lekova. Često su to namirnice koje najviše volimo. Kako možemo razotkriti nepoželjne?

Pred kraj 2006. i u našoj zemlji, jedinoj uz Hrvatsku u susedstvu, ispituje se kako organizam podnosi čak, 93 vrste namirnica. Prema rečima magistra farmacije i specijaliste medicinske biohemije Radmile Vrzić, iz Biohemijske laboratorije "Analiza" u Beogradu, postupak (ELISA) podrazumeva korišćenje najsavremenije japanske opreme i engleskih hemikalija.

Kad se krv izvadi stavi se u centrifugu da se izdvoji serum koji se razblaži i nalije u 93 rupice (pločice) da bi se otkrilo koja će se antitela vezati za postojeće antigene. Posle toga se uzorak ubaci u naročiti čitač (spektrofotometar) koji na određenoj talasnoj dužini čita podatke i prebacuje ih u računar. I na kraju, program za to osmišljen izbacuje vrednosti u vidu otkucanog izveštaja za svaku namirnicu ponaosob.

Dozvoljene namirnice i vrednosti obeležene su zelenom, nepreporučljive žutom, manje nedopuštene narandžastom, a više nedozvoljene – crvenom bojom. I neupućeni će samo na osnovu letimičnog čitanja shvatiti šta mu (ne)smeta. Ali rezultate – obrađene za dva-tri dana – dostavlja nutricionisti da mu propište svakodnevne obroke.

Hoće li ga naterati da se zauvek odrekne omiljene hrane?

Posle šestomesečnog izostavljanja, jedna po jedna namirnica se u najmanjim količinama vraća svakog četvrtog dana u obrok. Ako se pokažu smetnje, isključuju se još pola godine iz jelovnika. Ne promeni li se ni tada išta, osoba se upućuje gastroenterologu na podroban pregled.

Grk Epikur je najradije živeo na hlebu i vodi, kasniji sledbenici, uključujući Lukrecija, veličali su uživanje i nasladu.