Slavlje u znaku protesta

Prema izveštajima agencija
Moskva, Havana, Tokio, Seul, Manila, Rim, Istanbul, Barlin, Prag, Beč, Pariz – Međunarodni praznik rada, 1. maj, obeležen je protestima i manifestacijama širom sveta. Incidenti su zabeleženi u Teheranu i Berlinu, a najveći neredi izbili su u Istanbulu, gde je policija privela više od 600 ljudi.

Više stotina hiljada ljudi, od Kamčatke na severoistoku, do Kalinjingrada na krajnjem zapadu i Krasnodara na jugu Rusije, obeležilo je 1. maj i Dan proleća.

U Moskvi je ostvaren rekord sa više od 50.000 učesnika na 14 prvomajskih manifestacija, koje su organizovale praktično sve političke snage.

Približno polovina učestvovala je na mitingu koji je organizovala vladajuća Jedinstvena Rusija sa Moskovskom federacijom sindikata ispred zgrade gradonačelnika Moskve Jurija Lužkova, koji je izneo pozitivne rezultate rada vlasti i težnje za poboljšanje socijalnog položaja građana.

Na mitingu Komunističke partije u centru Moskve, pored spomenika Karlu Marksu, partijski lider Genadij Zjuganov preneo je okupljenima pozdrave kubanskog lidera Fidela Kastra, predsednika Bolivije Eva Moralesa i Venecuele Uga Čavesa, s kojima se sreo tokom posete Latinskoj Americi. I on je osudio premeštanje spomenika sovjetskim vojnicima u Talinu.

Svoje mitinge održale su i partije Patriote Rusije, Radne Rusije, Pravedne Rusije – Domovine. Poslednjima su se pridružili i neki poslanici Dume, naučni i kulturni radnici, lideri udruženja i organizacija.

Svi mitinzi prošli su bez incidenata i u Sankt Peterburgu, gde su 1. maj obeležile odvojeno tri grupe – oko 2.500 pristalica vladajućih Jedinstvene i Pravedne Rusije sa regionalnim aktivistima Federacije sindikata, oko 3.000 komunista i levičarskih partija, a mitingovali su i opozicioni aktivisti Kasparova i Javlinskog.

U celoj Rusiji o bezbednosti tokom obeležavanja Dana proleća i rada brinulo je oko 225.000 policajaca.

Povodom 1. maja više desetina hiljada Kubanaca, na poziv svog lidera Fidela Kastra, okupilo se u Havani na antiameričkim protestima zbog puštanja međunarodnog teroriste Luisa Posade Kariljesa iz američkog zatvora. Prvi put otkako se ovaj praznik obeležava, Kastro se nije pojavio u javnosti, iako su se svi nadali da će se svojim sunarodnicima obratiti prvi put posle operacije u julu 2006. godine.

Više hiljada radnika i aktivista okupilo se na ulicama velikih gradova u Aziji. Oko 150 miliona Kineza uputilo se na "prvomajski odmor", jednu od tri najpopularnije nedelje za odmor u Kini. Oko 42.000 ljudi učestvovalo je i u protestima protiv sve većih razlika u platama u Japanu. Glavne demonstracije održane su u parku u centru Tokija, ali sindikati su organizovali i manje proteste u još 374 grada, prenela je novinska agencija Kjodo.

U Južnoj Koreji 7.000 radnika demonstriralo je protiv sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD, koji je postignut prošlog meseca u Seulu.

Odvojeno do toga, predstavnici južnokorejskih i severnokorejskih sindikata organizovali su u Čangonu, 250 kilometara južno od Seula, zajedničku proslavu 1. maja koju su obeležile prijateljska utakmica i zastave sa plavom slikom korejskog poluostrva na beloj pozadini koje se koriste za sportska takmičenja u kojima Severna i Južna Koreja nastupaju kao jedan tim.

Na Filipinima policija je blokirala stotine demonstranata koji su pokušali da se probiju do rezidencije predsednice Glorije Arojo zahtevajući njenu ostavku i veće plate.

U Teheranu su, posle miroljubivog skupa više hiljada ljudi na stadionu održanog povodom obeležavanja Međunarodnog praznika rada, gde su izneti zahtevi radnika nezadovoljnih privrednom politikom vlade predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, izbili sukobi policije i demonstranata.

Italijanski sindikati su povodom Praznika rada organizovali skupove u celoj zemlji a najveći skup je bio u Torinu, simbolu italijanske industrije i sedištu grupe "Fijat", gde se okupilo 100.000 ljudi.

Turska policija privela je više od 600 demonstranata sa prvomajskih protesta u Istanbulu na trgu Taksim.

Širom Nemačke je mnogobrojnim sindikalnim skupovima, demonstracijama i okupljanjima obeležen Praznik rada 1. maj, a većih nereda bilo je u Berlinu gde je policija uhapsila najmanje 61 izgrednika.

U Češkoj je 1. maj ponovo u znaku konfrontacija: bivših političkih zatvorenika protiv nereformisanih komunista i neonacista protiv anarhista, tako da je praznik već stekao imidž politički najviše zloupotrebljavanog.

Slovačka vladajuća stranka SMER na čelu sa premijerom Robertom Ficom počela je proslavu 1. maja dan ranije u Banskoj Bistrici, postavljanjem tradicionalnog prvomajskog drveta, bogato ukrašenog mašnicama i maramama.

U Poljskoj pod vladom konzervativno-nacionalističko-populističke desnice mitinge i marševe ulicama gradova širom zemlje organizuju opozicioni postkomunisti iz Saveza demokratske levice i sindikati.

Međunarodni Dan rada 1. maj, po tradiciji, širom Austrije obeležen je paradama i diskusijama posvećenim borbi protiv nezaposlenosti.

Najveća manifestacija održana je, kao svake godine, u Beču gde je preko 100.000 ljudi učestvovalo u tradicionalnom prvomajskom maršu Socijaldemokratske partije Austrije.

Tradicionalne prvomajske šetnje u Francuskoj, oko 250 u celoj zemlji, većinom u organizaciji sindikata, koji su pozvali na neutralnost manifestacija, poprimile su politički karakter, pošto su mnogi učesnici defilea nosili majice sa natpisom "anti-Sarkozi". Prvomajska manifestacija u Parizu, koja je počela u ranim popodnevnim časovima, poslužila je mnogima kao uvod u poslednji veliki skup Roajalove u prestonici.

Državni službenici u Velikoj Britaniji su na Međunarodni praznik rada organizovali generalni štrajk zbog niskih plata i vladinog plana o smanjenju broja zaposlenih. U štrajku je učestvovalo najmanje 200.000 službenika iz svih vladinih ministarstava i brojnih državnih organizacija.

Sindikati u Grčkoj obeležili su Međunarodni praznik rada protestujući protiv raznih skandala i iznoseći svoje zahteve. Na hiljade ljudi okupilo se u Atini i drugim grčkim gradovima, uz jako policijsko obezbeđenje. U grčkoj prestonici održana su tri skupa, sa oko 7.000 učesnika, među čijim organizatorima su bili najveći grčki sindikat Opšta konfederacija zaposlenih Grčke i Sindikat civilnih službenika.

Makedonska Konfederacija slobodnih sindikata i Autonomni sindikat obrazovanja i nauke obeležili su 1. maj otvaranjem zajedničkog sedišta u Skoplju. U Sloveniji je više hiljada ljudi uz prvomajsku vatru, muziku, ples i roštilj, slavilo na ljubljanskom brdu Rožnik. Slavilo se i u Boštanju kod Sevnice, uz najveću lomaču na svetu. Predstavnici geodetske službe saopštili su da su mladi postavili lomaču čiji je vrh dostigao 43,44 metra visine, čime je ispunjen uslov za upisivanje u Ginisovu knjigu rekorda.

U Zagrebu, na centralnom Trgu bana Jelačića okupilo se oko 500 članova nekoliko sindikalnih centrala iz Hrvatske.

Građani Sarajeva dočekali su tradicionalno 1. maj na brojnim okolnim izletištima, a centralna manifestacija pod nazivom Prvomajski uranak, organizovana je na Vrelu Bosne kod Sarajeva.

U drugim gradovima BiH organizovana je i manifestacija "Grah sa sindikatom", gde je građanima deljena po porcija graha, koji je "simbol" radničke hrane.

Međunarodni praznik rada, 1. maj, u Republici Srpskoj protekao je kao neradni dan, ali bez sindikalnih okupljanja.