Reči hvala i molim nisu u upotrebi

Čačak – Hirurg sa Floride dr Cvetko Jovanović (79) od 2008. godišnje nagrađuje troje najboljih maturanata Gimnazije u rodnom Čačku sa ukupno hiljadu dolara, ali nijedan se nije setio da uzvrati porukom zahvalnosti.

– Pri uručenju nagrada uvek naglasim da bih voleo da čujem kakve su dalje uspehe postigli, i prenesem im svoje iskustvo. Naravno, u svakom kovertu bila je moja vizit-karta sa svim adresama i elektronskom poštom. Nažalost, niko od nagrađenih učenika nikada mi se nije javio, čak ni novogodišnjom ili božićnom kartom – kaže dr Jovanović za „Politiku”.

I pored toga, on neće ugasiti Fondaciju „Dr Cvetko Jovanović” pri Gimnaziji, koja svake godine nagrađuje troje najzaslužnijih maturanata sa 500, 300 i 200 dolara. Ali, ističe:

– Razmišljam da li i dalje da nagrade uručujem lično ili da novac pošaljem direktoru škole. O tome još nisam odlučio, mada je vreme za dodelu ovogodišnjih nagrada veoma blizu.

Zamisao o osnivanju fondacije nekadašnji čačanski gimnazijalac nasledio je od svog strica, univerzitetskog profesora dr Miloja Jovanovića Tošovića (1877–1959), koji je 1914. obrazovao dobrotvorni budžet na ime svog oca a lekarevog dede Svetozara Cvetka Jovanovića Tošovića. Cilj te fondacije bila je pomoć siromašnoj seoskoj deci iz Pridvorice, odakle su Jovanovići, i obližnjih Jezdine i Beljine, takođe u čačanskom kraju.

Sadašnji dobročinitelj gimnazijalaca, odlučivši se da ih svakog leta nagrađuje, imao je na pameti svoj mukotrpni životopis. Bio je sedmo dete u roditelja, otac mu je umro kad je imao tek 18 meseci, a u ratno doba bio je lišen pomoći najstarijeg brata koji je sa 20 godina otišao u četnike i nije se vratio. Prvu godinu Medicinskog fakulteta u Beogradu Cvetko je završio sa prosekom deset, i to mu je pomoglo da putuje u Diseldorf i Minster, u studentskoj razmeni. Posle kadrovskog roka u JNA počeo je da radi na hirurgiji u Čačku, ali se 1963. razboleo od diskus-hernije, otputovao u Diseldorf na pregled i zaposlio u jednoj katoličkoj bolnici u Nemačkoj.

Ubrzo je bio na vodećim položajima na hirurškim klinikama u toj državi, zatim je u Frankfurtu otvorio privatnu ordinaciju i tu radio do 1990. kada je otišao u invalidsku penziju. U Beogradu, 16. juna 2004, obeležio je sedam decenija života, uputivši svojim gostima iz Njujorka, Bostona, Majamija, Pariza, Manhajma, Koblenca i Frankfurta pozivnice sa porukom: „Ne kupujte poklone, već to što ste namenili neka bude pomoć deci moje otadžbine”.

Jovanoviću nije jasno zbog čega mu se nije javio baš nijedan nagrađeni gimnazijalac iz Čačka, pa veli:

– Posle ovoga pitam se da li su komunizam ili globalizacija toliko uticali na domaće i školsko vaspitanje da neki osnovni pojmovi kao – hvala, izvinite, molim, izvolite – nisu više u upotrebi ili se vrlo retko koriste. Na ovo, naravno, nemam odgovor.

Iznenađen je još jedan lekar rodom iz Čačka, dr Dušan Vučićević (65), koji četiri decenije živi u Čikagu, a nedavno je bio u gostima kod dr Jovanovića u Majami Biču.

– Mislio sam da otvorim svoju fondaciju za omladinu u Čačku, ali sa selektorima koje ja odaberem. Međutim, Cvetkovo iskustvo odvratilo me od tog posla. Ako mladi ljudi misle da mi šaljemo novac zato što im nešto dugujemo, onda to ne mogu da shvatim – kaže dr Vučićević za naš list.