Dogovoreno osnivanje razvojne banke BRIKS-a

Prema izveštajima agencija

Durban – Lideri članica grupacije BRIKS (Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južnoafrička Republika) dogovorili su se juče u završnici samita u Durbanu da osnuju zajedničku razvojnu banku, bez preciziranja detalja o njenoj veličini i strukturi, prenele su agencije.

„Započeli smo zvanične razgovore o osnivanju razvojne banke BRIKS-a na temelju naših izuzetnih infrastrukturnih potreba – procenjenih na oko 4.500 milijardi dolara u sledećih pet godina, ali i zbog potrebe da u budućnosti sarađujemo sa drugim zemljama u razvoju”, istakao je južnoafrički lider Džejkob Zuma.

Osnivački udeo članica BRIKS-a u budućoj banci tema je o kojoj će do jeseni debatovati ministri finansija ovog kvinteta država naglog ekonomskog razvoja. Ministri finansija BRIKS-a će predlog o visini pristupnog kapitala buduće banke podneti liderima na samitu G-20 u Jekaterinburgu u septembru.

Južnoafrički ministar finansija Pravin Gordan istakao je da „postoji akutna potreba da se razvojna banka osnuje što je pre moguće”, izvestio je londonski „Fajnenšel tajms”.

U međuvremenu, na samitu BRIKS-a osnovan je Poslovni savet, saopštila je juče predsednica Brazila Dilma Rusef, na radnom doručku s predstavnicima privrede pet zemalja.

„Poslovni savet će pomoći izgradnju efikasnog višestranog investicionog plana, razvoj saradnje privrednika u različitim oblastima poslovanja u skladu s dugoročnim programom strateške saradnje zemalja BRIKS-a”, rekao je Itar-Tasu jedan od ruskih članova Poslovnog saveta, predsednik Trgovinsko-industrijske komore Rusije Sergej Katirinza.

Konkretni izazovi su, s njegove tačke gledišta, međusobno delovanje u oblasti energije i promocija zelenih tehnologija.

Povodom zajedničkog kriznog fonda BRIKS-a (sa kapitalom 100 milijardi dolara) koji je dogovoren u sredu u Durbanu, ruski ministar finansija Anton Silanov je juče precizirao da je reč o „kasi solidarnosti” iz koje bi u slučaju pogoršanja platnog bilansa neke zemlje ostali mogli da iskažu međudržavnu podršku.

Silanov je objasnio da se u datom slučaju ne radi o budžetskim sredstvima nego o novcu centralnih banaka, što znači da svaka banka može da rezerviše deo zlatnih rezervi koje bi, u vidu slobodnog tržišta, mogle da budu date kao podrška platnom bilansu neke zemlje. Predložena je i raspodela udela u zaštitnom fondu, kojem bi Kina doprinela sa 41 milijardom dolara, Rusija, Indija i Brazil sa po 18 milijardi i Južnoafrička Republika sa pet milijardi dolara.

Silanov je precizirao da se pitanje zaštitnog fonda još uvek nalazi na niskom stadijumu razrade i da će se njegovo razmatranje nastaviti u aprilu na samitu ministara finansija G-20 u Vašingtonu.