Od 1. aprila upis prvaka u osnovnu školu

Mališani koji su stasali za školu, njih 70.835 u ponedeljak, 1. aprila počinju sa administrativnim „kondicionim” treningom, koji je neophodan uslov za takmičenje u osmogodišnjem školskom maratonu. Upis će trajati dva meseca, odnosno do 1. juna, a u tom roku budući prvaci treba da prođu sve lekarske preglede, ali i psihološko testiranje. Nadležni podsećaju da je prvi dokument koji treba dostaviti upisnoj komisiji – potvrda školskog lekara iz opštinskog doma zdravlja koji daje procenu detetovih zdravstvenih sposobnosti, a nakon dobijanja zdravstvenog„sertifikata” dete čeka odlazak kod psihologa.

Gordana Cvetković, načelnica školske uprave za Beograd u Ministarstvu prosvete, ističe da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u potpunosti regulisan upis dece u prvi razred osnovne škole – precizirano je da se svako dete, između 6,5 i 7,5 godina, upisuje u prvi razred – iako je ranije bilo moguće da se na osnovu procene psihologa ili pedagoga odloži polazak deteta u školu.

Međutim, mnogi roditelji odlazak kod psihologa i dalje doživljavaju kao izricanje „strašnog suda” o mogućnostima sopstvenog deteta. Zbog toga mame i tate ponekad dobijaju „genijalne” ideje kako da dete što bolje „prođe” na psihološkom testiranju – neki odvode budućeg osnovca kod komšije psihologa da ga posavetuje kako da odgovara na pitanja, a dovitljiviji „preko veze” nabavljaju psihološke testove i sami testiraju mališana. Za tako nešto, objašnjavaju stručnjaci, nema razloga.

„Cilj testiranja za procenu gotovosti, odnosno spremnosti deteta za polazak u školu nije samo procena intelektualnih sposobnosti deteta – testovi su napravljeni da procene zrelost mladih ispitanika i predvide njihov (ne)uspeh u daljem školovanju, odnosno potrebe deteta za dodatnom podrškom ... Cilj testiranja nije samo procena intelektualne, već i socijalne i emocionalne zrelosti deteta, jer ako ono nije dostiglo odgovarajući nivo socijalne zrelosti i nije u stanju da se psihološki „odvoji” od roditelja, neće biti u stanju da se uklopi u grupu vršnjaka, odnosno u školski kolektiv. Mi već prilikom testiranja vidimo da li će nekom detetu biti potrebna dodatna podrška u školovanju”, objašnjava Jasmina Nikolić, psiholog i školska savetnica u Ministarstvu prosvete.

Ona ističe da postoji nekoliko osetljivih grupa dece kojima je potrebna posebna pažnja učitelja i stručnih saradnika, a to su deca sa invaliditetom, ona koja imaju teškoće u učenju, deca sa smetnjama u razvoju i mališani iz marginalnih društvenih grupa – za neku decu potrebno je napraviti individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje nastavnih sadržaja određenom đaku. 

Kada se završi testiranje svih budućih prvaka, psiholog i pedagog odlučuju o sastavu odeljenja. Aleksandra Kalezić-Vignjević, pedagog i prosvetni savetnik u Ministarstvu prosvete, objašnjava da se posebno vodi računa o individualnim osobenostima mališana.

„Kada odlučujemo o smeštaju đaka uvek imamo na umu i njihov socijalni, zdravstveni i porodični status da se ne bi desilo da u jedan razred rasporedimo više učenika sa zdravstvenim teškoćama, problemima u porodici ili nekim drugim osobenostima. U svakom odeljenju treba da bude ujednačen broj dece za koju se očekuju dobra školska postignuća i dece kojoj je potrebna posebna podrška. Idealno je da u razredu bude 25 mališana, ali praksa pokazuje da pojedini sjajni učitelji uspešno rade sa 32 đaka, kao i da ima onih koji se ne snalaze ni sa 15 učenika”, ističe naša sagovornica.