FARBANjE CRNIH OVACA

Komunisti su, sa jakim osećanjem da su nedodirljivi i da im je vlast večna, barem otvoreno govorili, čak i pisali, o ,,politici gonjenja". Ta čudna sintagma mogla bi se naći i u kongresnim papirima, ukoliko bi se našao neko dovoljno dokon da kopa po tim himalajskim brdima papira. Reklo bi se da je selektivnost pravde bila ugrađena u temelj sistema, kao potvrda narodnog zapažanja da vrana vrani oči ne vadi, ili tako nekako.

Ovi novi ovladali su elementarnim demokratskim govorom i ,,politiku gonjenja" nećete pronaći u njihovim programskim dokumentima. Po njima, svi smo, na papiru, pred zakonom, jednaki, aman nam je tranziciona pravda vrlo selektivna, o čemu se množe dokazi i kad ih niko ne traži.

Zoran Živković, bivši premijer Srbije, lepo je upozorio aktere nastavka suđenja za ubistvo Zorana Đinđića drugim sredstvima: ,,Sve ovo što se dešava je najobičnija kampanja u koju su uvučeni i Dušan Mihajlović i Vladimir Popović, a koju kreiraju isti oni koji još od 12. marta pokušavaju da dokažu da se Zoran Đinđić ubio sam".

Ali, ne vredi. Sad je to uzelo toliko maha da prebrojavanje ,,crnih ovaca" iz redova DOS-a i oko DOS-ove vlade postaje pitanje političke higijene i prvorazrednog društvenog odnosa. Kako je krenulo, a krenulo je, možda bi najbolje bilo da se ovaj put formira neka ozbiljna skupštinska anketna komisija, ili se to zove odbor, jer stvar je inače stigla do Skupštine Srbije, barem u dva slučaja.

Prvo je u Skupštini od tužioca zatraženo da ispita navode Dušana Mihajlovića da je Vladimir Popović formirao i održavao vlast paralelnu Đinđićevom kabinetu, što je i dovelo do ubistva premijera. A, koliko juče, Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije, ustvrdio je da ga aktuelna vlast proganja i ugrožava mu bezbednost.

Postavio je i logično pitanje Draganu Jočiću, ministru policije: Zašto je predmet ,,Mreža" o takozvanoj duvanskoj mafiji, držao tri godine u fioci. Nije pominjao, ali je aludirao da tu postoji ,,politika gonjenja" čiji je cilj da se kriminalizuje on lično i stranka kojom rukovodi.

Bila bi to prava prilika, ukoliko se formira ta anketna komisija, ili šta već, da se o ,,politici gonjenja" nešto priupita i Rade Terzić, glavni tužilac u ta dramatična vremena. Reč je o pitanju na koje već četiri godine izbegava da odgovori. Po čijem je nalogu izdao ,,obavezno uputstvo" Četvrtom tužilaštvu, koje duži Zemun i njemu pripadajući klan, da iz zatvora bude pušten i poslednji pripadnik ove bande osumnjičene u tom trenutku da je kidnapovala Miroslava Miškovića, a potom ubila i Zorana Đinđića?

Vidimo, uostalom, da se množi naknadna pamet od koje samo ponekad može biti koristi. Dušan Mihajlović je, tokom svedočenja na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića, u više navrata na škakljiva pitanja odgovarao da ,,nije dovoljno pametan da to objasni", kad, sad, odjednom, vidimo da mu ne nedostaje pameti da stvar fokusira ka Vladimiru Popoviću.

Naravno, Mihajlović je odmah optužen da radi za Vojislava Koštunicu, mada nema dokaza da ga je ovaj najmio, a u senci te velike političke teme množe se optužbe o tome ko je radio za ,,duvanskog kralja" s Uba, zadnja pošta Švajcarska.

Kada bi se stvar rešavala u nekom skupštinskom anketnom odboru možda bi javnost čula i one čiji iskaz stalno traži strana koja se sada našla na tapetu. Da li je i kako Vojislav Koštunica podržavao pobunu ,,crvenih beretki", otkud Tijaniću saznanje da je neko platio streljački vod u Meljaku, odnosno da Kum i Šiptar, divnih li nadimaka, nisu poginuli u obračunu s policijom, već da su ućutkani po kratkom postupku... Ima toga još.

Možda je formiranje tog anketnog odbora i suočavanje aktera sa narodnim poslanicima i javnošću najbolji način da se izbegnu zamke i selektivnost ,,politike gonjenja" i da čujemo i one koje do sada nismo čuli u raznim segmentima istraga, suđenja, memoarskih ispovesti, prepričanih i najčešće dopričanih kuloarskih priča.

Afera sa Canetom, a primetili ste da se Mira Marković i Marko Milošević, kao vođe druge grupe, optužene za isto, jedva i pominju, otvorila je dramatično sve ono što na suđenju nije moglo biti zatvoreno, a ta vrsta pravde, šira od sudski utvrđene istine, najveći je dug ovog društva ubijenom premijeru i njegovoj porodici.