Selektor promašio centarfora

Na 12 utakmica, po šest prijateljskih i kvalifikacionih za Svetsko prvenstvo 2014, selektor naše reprezentacije Siniša Mihajlović nije pronašao udarnu iglu, a zvao je ukupno 47 igrača. Od 15 golova, koliko su postigli srpski fudbaleri, devet su dali igrači sredine terena, četiri odbrambeni, a samo dva napadači.

Najefikasniji je Filip Đuričić sa četiri pogotka, Dušan Tadić je dao tri, a osmorica po jedan. To su: Branislav Ivanović, Neven Subotić, Dušan Basta, Aleksandar Kolarov, Zoran Tošić, Miralem Sulejmani, Lazar Marković i Filip Đorđević.

Prebacivanje mladog Đuričića na najisturenije mesto imalo je pozitivan efekat samo u novosadskim kvalifikacionim susretima sa najslabijim rivalima u grupi (Velsom i Škotskom). Da je selektor promašio u proceni najbolji pokazatelj je to što je put u Brazil nedostižan, a članu Herenvena to ipak nije prava uloga.

Prilikom svakog objavljivanja spiska Mihajlović je pozivao i po devetoricu napadača, iako je svima jasno da teško da možemo da imamo i četvoricu. Tako su se 2. februara, pred meč sa Kiprom, među špicevima našli i Tošić, Krstičić, Basta, Tadić, Đuričić i Sulejmani, a uz njih i oni koji su zaista navikli na tu ulogu Marko Šćepović, Đorđević i Đurđić. Uoči nedavnih susreta s Hrvatskom i Škotskom selektor je 16. marta obelodanio da takođe računa na devet napadača. Ovog puta Stevanović je zamenio Sulejmanija. Nejasno je šta je Mihajlović time želeo da postigne. Nije valjda time želeo da zavara Hrvate…

Šta god da je bila njegova namera, činjenica je da je za 12 utakmica zvao samo šestoricu klasičnih napadača i to pod uslovom da među njih svrstamo i mlađanog Lazara Markovića. Partizanov poletarac je na pet mečeva odigrao 403 minuta. Od preostale petorice Dejan Lekić je igrao na sedam utakmica, ali samo 237 minuta, odnosno u proseku nešto manje od 34 minuta po meču. Filip Đorđević je četiri puta ulazio s klupe (209). Braća Šćepović su po tri puta bila na terenu. Stariji Stefan je samo jednom bio starter (156), a Marko dva puta, ali je zbog povrede u Zagrebu bio na terenu ukupno samo 92 minuta. Nikola Đurđić je u Nikoziji odigrao prvih 45 minuta, a sa klupe za rezerve posmatrao je duele s Hrvatima i Škotima.

Za to vreme pojavili su se neki novi klinci, koje Siniša Mihajlović iz Rima očigledno nije video. Valjda je to i jedino pravo objašnjenje zbog čega među kandidatima u prvom redu nije bilo Aleksandra Mitrovića. Momak, koji je 16. septembra prošle godine postao punoletan, pokazao je u proteklih devet meseci ogroman potencijal. Snažan, pokretan i okretan, spretan s loptom i u vazduhu, dobar u igri glavom i rvanju sa protivničkim štoperima izrasta u centarfora kakav nije viđen kod nas u protekle dve decenije, a možda i duže. Završio je fudbalsku školu Partizana, a na njegovom treneru Vladimiru Vermezoviću je da mu pomogne da diplomira s najvišom ocenom i postane golgeter oko kojeg će se ubrzo otimati najveći i najbogatiji evropski klubovi.

Istog dana kada je rođen Lazar Marković na svet je došao i Uroš Đurđević. Član Rada je eksplodirao u finišu jesenjeg dela sezone, pa selektor mlade reprezentacije Radovan Ćurčić zadovoljno trlja ruke, pošto za razliku od svojih prethodnika i Siniše Mihajlovića nema problema sa špicevima. Da je tako potvrdio je i meč sa Bugarskom, koji su naši mladići odigrali s dva napadača i dobili s 2:0, a oba gola postigao je Aleksandar Mitrović.