Prenaduvani bankarski baloni

Čitava drama oko spasavanja Kipra od bankrota, uslovljenim jednokratnih oporezovanjem štednih uloga u kiparskim bankama, po ko zna koji put minulih godina na površinu je izbacio utisak u evropskoj javnosti kako bogati Sever nameće siromašnom Jugu stroga pravila koja on ne može da ispuni. Iako su konačnom odlukom o jednokratnom oporezovanju i zamrzavanju štednih uloga pogođeni jedino „teškaši”, uglavnom sa ruskim pasošem, koji su su u kiparskim bankama imali račune veće od 100.000 evra, i dalje među „običnim ljudima” ne nestaje osećaj da se sav teret krize u evrozoni uglavnom prelama preko najsiromašnijeg dela stanovništva Evrope.

Kada se stavi na stranu rasprava o pravednosti uslova za paket pomoći Nikoziji, ono što je sasvim evidentno je da je Evropska unija preko noći uspela da ugasi jedan ofšor bankarski centar, poznat po niskim porezima i beskoprimisnim čuvanjem bankarskih tajni čak i kada su u pitanju računi klijanata sa velikim sumama novca spornog porekla. Evropska šok terapija imala je za cilj da isprazni kiparski „prenaduvani bankarski balon”, u kojem je iznos ušteđevine bio oko osam puta veći od realne ekonomije.

Iako su podstaknuti pisanjem „Vašington posta” mnogi požurili da kažu da je Slovenija sledeća domina u evrozoni koja će pasti zbog bankarskog sistema, u deželi je situacija sasvim drugačije. Slovenija nema „prenaduvani bankarski balon”, jer njeni bankarski depoziti iznose oko 125 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Ljubljanu muči to što su njene banke davale velike zajmove kompanijama, koje su poslovanje finansirale kroz kredite a ne kroz kapital, pa je sada naglo porasla nenaplativost tih kredita. Slovenački slučaj je sasvim drugačiji od kiparskog, kako kažu nemački političari, „poslovnog modela” koji odlikuje preveliki finansijski sektor tako da je mnogo sličniji ekonomijama Malte, Irske i Luksemburga.

Prosečno u evrozoni su bankarski depoziti oko 360 odsto BDP-a, ali depoziti na Malti i u Irskoj su oko osam puta veći od nacionalnih ekonomija. Dok je Irska uspela da oporavi svoju ekonomiju i bankarski sektor pa se čak nada da će do kraja ove godine izaći i evropskog programa pomoći, Malta sa strahom od kiparskog scenarija gleda kakve će biti naredni potezi Berlina. Nakon minulih pregovora oko spasa Kipra u kojima je glavnu reč vodio nemački ministar finansija Volfgang Šojble, njegov mateški kolega je u autorskom članku za „Malta tajms” napisao „neka je Bog u pomoći našoj zemlji ukoliko se suoči sa sličnim problemima u evrozoni”.

Ipak, Malta i Irska su „mačiji kašalj” za Luksemburg čiji bankarski depoziti su čak oko 23 puta veći od nacionalne ekonomije. Za razliku od Kipra, banke u Luksemburgu su podružnice američkih i evropskih bankarskih giganata, pre svega francuskih i nemačkih. Ovo veliko vojvodstvo je sada uzoran član evrozone sa vrhunskim kreditnim rejtingom (koji u evrozoni imaju još samo Nemačka, Holandija i Finska), sa budžetskim deficitom u granicama EU od tri odsto, kao i javnim dugom koji iznosi svega 20 od u EU dozvoljenih 60 odsto BDP-a.

Iako su banke u Luksemburgu, njih oko 200, bez svake sumnje znatno zdravije od kiparskih koje su svojevremeno uložile u grčke državne obveznice čija je vrednost naglo pala, postavlja se pitanje koliko će to da traje, kao i zašto je Luksemburg povlašćena zona unutar EU, kada su u pitanju bankarske tajne. Luksemburg i Austrija su jedine zemlje u EU koje sa ostalim državama članicama Unije ne dele informacije o identitetu državljana EU koji imaju račune u drugim zemljama.

Dok je Austrija uvela porez na kamatu na štedne uloge klijenata iz drugih članica, pri čemu se zemljama EU čiji su klijenti državljani šalje prikupljeni porez, Luksemburg štiti svoje bankarske tajne iako je sasvim evidentno da odatle posluju mnogi evropski oligarsi prepuni novca sumnjivog porekla. Na insistiranje Nemaca da, zbog rizika po ekonomsku i fiskalnu stabilnost, države evrozone moraju da imaju bankarske sektore u skladu sa svojom BDP-om, luksemburški šef diplomatije Žan Aselborn je upozorio Berlin da mora da pazi šta priča, podsećajući ga da se niko ne buni što su nemačka automobilska i namenska industrija prevelike.

Luksemburg je očigledno spreman da po svaku cenu brani svoje finansijski sektor koji čini oko četvrtine njegove ukupne ekonomije, a veliko je pitanje da li lideri EU zaista imaju snage da urede ovaj sektor. Čak i da to urade, to ne znači da će uspeti da suzbiju izbegavanje plaćanja poreza, jer veliki finansijski igrači u G-20 nisu iskoristili proteklih nekoliko godina svetske krize da, kao što su najavljivali, suzbiju poreske rajeve širom sveta.

Čak i kad bi „pale” bankarske tajne i izduvali se „prenaduvani bankarski baloni” u celoj EU, problem ne bio rešen. Kao kada su pre nekoliko godina, pod pritiskom Nemačke, razotkrivene bankarske tajne o mnogim spornim računima u Lihtenštajnu a sa Švajcarskom postignut sporazum o oporezovanju spornih računa, tako bi i sada britanski, francuski, nemački i mnogi drugi bogataši svoj neoporezovani novac samo transferisali u Singapur, Hong Kong ili na Kajmanska ostrva.

U svemu tome, ne čudi što su firme iz Hong Konga i Paname među najvećim investitorima u Bugarskoj. Doduše, polovina svih stranih investicije u Bgarskoj u 2012. došli su iz malenog Luksemburga. Očigledno poreski rajevi i njihovi prijatelji imaju moć da blokiraju uvođenje reda, ne samo u EU, već i na svetskom nivou. Ne samo što imaju tu moć, već je i očigledno koriste.