Rabin vezista u ratu protiv NATO-a

Na adresu moje majke stigao je papir 24. marta 1999. godine. Čuveni papir nazvan „otadžbina te zove”. Nisam bio te večeri kod kuće, kada je počelo bombardovanje. Jevrejska zajednica se spremala za praznik Pashu, pa sam otišao do sela Granice da nabavim hranu za praznik. Majka me pozvala oko 10 sati ujutru da mi javi da sam mobilisan. U Beograd sam se vratio uveče i sledećeg jutra sam se prijavio. Vodio sam se u vojsci kao vezista. Rekli su mi gde da odem. Došao sam kući, pozdravio se sa ženom Rejčel, koja je, inače, Amerikanka iz Filadelfije. Ona me ispratila do autobuske stanice. Bio je to skromni, vojnički ispraćaj. Otišao sam u kasarnu nedaleko od VMA. Tamo sam zadužio uniformu.

To je bio prvi ratni dan glavnog rabina jevrejske zajednice u Srbiji. Isak Asiel proveo je u uniformi Vojske Jugoslavije, na položajima oko Beograda, tokom rata protiv NATO-a, više od 30 dana. 

– Nisam hteo da pominjem svoju funkciju oficirima, bilo mi je glupo da se vadim na to što sam rabin. Odazvao sam se na poziv kao običan građanin. Prošlo je nekoliko dana, kada mi je poručnik Saša Mladenović predložio: „Ti bi mogao da budeš vodnik. Ja mu kažem – nisam, poručniče, ja za vodnika. On me pita – da nisi pop? Ja mu odgovorim – jesam, ali jevrejski. Poručnik je dogovorio: „Baš mi je drago da imamo rabina među nama.” Potom je otišao kod potpukovnika Krstića i rekao mu:

– Mi ovde imamo rabina.

Prošlo je izvesno vreme, kada je potpukovnik Krstić pozvao Isaka Asiela i rekao mu:

– Stiglo je za tebe pismo da te pustimo za praznik Pashu.

Vojska k’o vojska. Rabin je tada napravio listu potrepština za vojnike. Najvažnije su, naravno, bile cigarete.

– Napravio sam veliki paket, stavio hranu, sećam se odličnih kobasica. I, naravno, cigarete, i to sam odneo u kasarnu na prijavnicu da im odmah proslede. Vratio sam se u jedinicu posle Pashe. Bio sam na položajima do sredine maja. Zove me jednoga dana potpukovnik Krstić i kaže: „Zove te patrijarh Pavle – priseća se Isak Asiel, jedini velikodostojnik verske zajednice koji je bio u borbenim jedinicama tokom rata 1999. godine.  

Smestili su ga u džip i ostavili ispred Patrijaršije.

– Bio sam u uniformi sa ostalim verskim prvacima, patrijarhom Pavlom, nadbiskupom Hočevarom, Hamdijom Jusufspahićem. Bio je tu i vladika bački Irinej. Oni su bili u verskim odorama, ja u maskirnoj uniformi. Tada smo se složili oko teksta apela za mir, koji smo potpisali. Potom je usledila konferencija za štampu – kaže rabin. 

Ta slika, sa verskim poglavarima i Isakom Asielom u uniformi, obišla je svet.

– Posle sam čuo komentare da sam telohranitelj dodeljen patrijarhu Pavlu. Toga dana sam uzeo blagoslov patrijarha za moje vojnike, a oni mi rekoše:

„Gde si, čoveče, išao takav, što nisi uzeo neku svečaniju uniformu?” Te večeri, oficiri su mi poslali dušek, ali su svi ostali vojnici spavali na podu. Mene je bilo stid od vojnika. Znate već vojsku. Reći će vidi ovog „grebu”. Kada je bila kriza oko zarobljenih američkih vojnika, sreo sam se sa Džesi Džeksonom, crnačkim verskim liderom, koji je doputovao u Beograd, kao jedan od mirovnih posrednika. Ali, tada sam već bio u „civilki”. Govorio sam tada. Bilo je interesantno da mi niko nije verovao da govorim kako zaista mislim. Moj stav je bio da je Srbima oduzet status naroda. Citirao sam stih iz Biblije: „Gle naroda koji se među narod ne broji!”

Kada se seti tih dana, kaže da mu je bilo glupo da se poziva na to što je rabin i da ode kući. Međutim, oficiri su došli jednog dana i rekli mu: „Sada ideš kući.”

Ali, rabin nije napuštao svoje drugove.

– Moja žena je pravila gibanicu za njih, pa bih se ja vraćao u kasarnu. Proveo sam više od 30 dana sa njima na položajima. Sećam se, vojnici su mi govorili: „Ti si nam bingo kombinacija – em rabin, em oženjen Amerikankom, koji ratuje za Srbiju.” Međutim, u drugim jedinicama su takođe bila još dva člana jevrejske zajednice, ne računajući Avrama Izraela, koji se oglašavao svakog dana. Mislim da je za moje „skidanje uniforme” intervenisao izraelski rabinat. Zvali su srpsku ambasadu, pa je onda zvao patrijarh Pavle – tako su mi kasnije govorili. Ali, ja sam se u ratu združio sa ostalim vojnicima i oficirima. U tim situacijama se razvije prijateljstvo i solidarnost koji su neraskidivi. Imam vrlo lepa iskustva iz tih dana. Svakog 24. marta, oficiri se okupljaju da obeleže taj dan. I uvek sam tu sa njima. Samo sam ove godine izostao, nisam se dobro osećao – priča Isak Asiel.

----------------------------------------------------------

Nespojive stvari

Komentarišući pojavu antisemitskih plakata u centru Beograda, pre nekoliko dana, rabin jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel kaže:

– Kako može neko, ko pripada ovom narodu, da prihvata nacističku ideologiju? To su nespojive stvari. Sloveni su u očima nacista bili „podljudi”. Samo toliko od mene povodom plakata – ističe rabin.