Ustanovljena prevodilačka nagrada Ljubiša Rajić

BEOGRAD – Udruženje književnih prevodilaca Srbije ustanovilo je danas nagradu koja će nositi ime uglednog profesora, osnivača Grupe za skandinavistiku na beogradskom Filološkom fakultetu Ljubiše Rajića, a priznanje će se dodeljivati za prvi objavljeni prevod poezije ili proze sa bilo kog jezika.

Nagrada će se dodeljivati svake druge godine, a uručivaće se 4. aprila, na Dan studenata, ali i rođendan prošle godine preminulog Ljubiše Rajića.

„Nagrada koja nosi njegovo ime treba da, na neki način, slavi te mlade ljude koji počinju rad, te mlade ljude za koje je on toliko toga uradio i za koje se toliko zalagao”, kazala je potpredsednica Udruženja književnih prevodilaca Vesna Stamenković, obrazlažući povod i cilj dodeljivanja nagrade.

Ona je precizirala da je reč o nagradi koja će se dodeljaviti nekome ko je objavio svoj prvi prevod proze ili poezije sa bilo kog jezika, a priznanje će prvi put biti doljeno naredne, 2014. godine.

U Udruženju književnih prevodilaca danas je održan skup na kojem su se porodica, kolege, prijatelji i studenti profesora Rajića prisetili onoga što je ostalo iza njega, njegovog bogatog naučnog i pedagoškog rada.

Pročitana su i neka od sećanja studenata na profesora Rajića u kojima ga opisuju kao „više od profesora, pravog prijatelja, koji ih je video kao svoju decu”, kao nekog ko je uvek imao vremena za njih, podržavao ih, ali je pored svega toga stizao i da riba prozore u zbornici.

Profesorka Srbijanka Turajlić Rajića je opisala koa nekoga ko je smatrao da je „uvek pravo vreme da se nešto uradi, a krasila ga je i bujica energije, entuzijazma i ideja”.

Prema njenim rečima, Rajić je smatrao da je nedostojno profesorskog posla da ćutke posmatra stvari oko sebe, pa je zbog toga što je „talasao” trpeo i posledice, a kao primer je navela i to što su sva unapređenja stizala mnogo kasnije nego što je on to zaslužio.

„On je bio poslednji Mohikanac koji je do poslednjeg daha branio ideju o tome da naši studenti zaslužuju bolje obrazovanje”, kazala je Turajlić, dodajući da je Rajić dokaz da se uprkos svemu može ostati veran sebi i idejama.

Predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije Miloš Konstantinović, Rajića je opisao kao „renesansnu ličnost, koja je iza sebe ostavila bogato pedagoško i prevodilačko delo”.

„Njega je krasio evropski ton, u najboljem smislu te reči. Bio je nepotkupljiv”, kazao je Kosntantinović.

Ljubiša Rajić je rođen 1947. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Počeo je da studira elektrotehniku, ali je posle prve godine studija dobio stipendiju za usavršavanje norveškog jezika.

Od 1968 do 1975. studirao je nordistiku na Institutu za nordistiku Univerziteta u Oslu gde je i diplomirao. Tokom studija nordistike radio je između ostalog, kao nastavnik norveškog jezika u dve osnovne škole u Oslu, kao sudski tumač, prevodilac, lektor za srpskohrvatski jezik i stručno prevođenje na Institutu za slavistiku Univerziteta u Upsali.

Na Filološkom fakultetu u Beogradu je magistrirao 1979, a doktorirao je 1986. godine. Oktobra 1977. izabran je za lektora za norveški jezik na Filološkom fakultetu, kada i počinje nastava skandinavistike na Univerzitetu u Beogradu.

Godine 1988. osnovao je Grupu za skandinavske jezike i književnosti, prva generacija studenata je upisana 1988-89, prvi studenti su diplomirali 1992.

Švedski institut je Grupu za skandinavistiku na Filološkom fakultetu proglasio 2004. godine za najbolju instituciju te vrste u svetu u toj godini u konkurenciji oko 250 institucija na kojima se drži nastava švedskog jezika, književnosti i kulture. Ljubiša Rajić je bio inostrani član Akademije nauka Norveške.

Posle 5. okotbra, učestovao je u izradi nacrta Zakona o univerzitetu, a bio je član Saveta Beogradskog Univerziteta.

Dobio je najviših odlikovanja Finske, Švedske i Norveške za zasluge za širenje finske, odnosno švedske, odnosno norveške kulture u inostranstvu.