Katanci tek za dve godine

Mnoge studente, njihove roditelje i profesore šokirala je vest da je pod znakom pitanja opstanak gotovo svake treće više škole u Srbiji i da je uz to 18 škola dobilo "žuti karton pred isključenje". Njihove oči uprte su u Nacionalni savet za visoko obrazovanje koje je zapravo jedino mesto za žalbe na odluku Akreditacione komisije, čiji će članovi o tome raspravljati krajem ovog, odnosno početkom sledećeg meseca, kada i zvanično bude istekao rok za žalbe.

Svima njima, međutim, profesor Milan Skakun, predsednik Konferencije direktora viših škola Srbije, poručuje da se smire, da se ne plaše i da nikako ne napuštaju te škole, jer nije sve tako crno kao što na prvi pogled izgleda. Tim školama se ne stavlja katanac na bravu, već samo moraju ponovo da stanu u red za licencu ukoliko žele da narednih godina prime nove studente.

– Škole koje su dobile, kako vi kažete, "žuti karton", odnosno akt upozorenja, treba da otklone samo neke nedostatke u samom izgledu elaborata. I one će to učiniti u roku od tri meseca. Najverovatnije još ovog meseca i moći će i ove godine da prime brucoše. Neće se ugasiti ni onih 27 škola kojima je Akreditaciona komisija odbila zahtev za akreditaciju. Njihovi direktori i osnivači mogu da se žale Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. Ukoliko im se žalba ne usvoji, po Zakonu o visokom obrazovanju oni imaju pravo da sledeće godine podnesu zahtev za akreditaciju i da do tada isprave greške. Čak ako ni tada te škole ne budu prošle pred Komisijom za akreditaciju, one se neće odmah ugasiti – objasnio je juče za "Politiku" predsednik pomenute konferencije. On je istovremeno i direktor Više turističke škole u Beogradu koja je već u ovom prvom izvlačenju dobila akreditaciju.

Prema njegovom mišljenju, studenti za sve to vreme ne treba da prelaze s viših škola koje nisu dobile akreditaciju na akreditovane više škole. Te škole samo ne mogu da prime brucoše, dakle ne mogu da upišu studente na prvu godinu studija. Zatečeni akademci će moći nesmetano da nastave da studiraju. I diplome stečene na tim školama će se priznati. Tek ako se ugasi škola, a to može najranije da se desi za dve do tri godine, onda će im se omogućiti da pređu na srodnu ili istovetnu školu koja ima licencu. Najverovatnije će ih u škole raspoređivati prosvetne vlasti.

– Studenti zbog ovoga u svakom slučaju ne smeju da trpe. Moramo ih zaštititi, jer oni za sve ovo nisu odgovorni. Na Konferenciji direktora viših škola treba da se dogovorimo o priznavanju ispita, jer sada neke državne više škole ne priznaju ispite položene na privatnim školama. Zatim treba da se dogovorimo i o tome kako da studenti ne plate duplu školarinu prilikom prelaska iz jedne u drugu školu. Rešenje bi trebalo tražiti u mogućnosti da se škole međusobno "raskusuraju". Tačnije da sumu koju je država školi uplatila za studenta, ta škola prebaci na račun škole u koju student prelazi. Isti princip bi mogao da važi i za studente koji sami plaćaju školarinu, kao i za studente koji iz privatnih škola prelaze u državne – smatra dr Skakun.

A koliko je komplikovana procedura da više škole prerastu u visoke, kako nalažu propisi, svedoči i podatak da ni ovih 33 škola koje su stekle akreditaciju nisu automatski prerasle u visoke škole. Sada sledi upravni nadzor nad tim školama koji treba da obave prosvetne vlasti, pa tek potom se dobija dozvola za rad. Sledeći korak je upis u registar trgovinskog suda, tačnije, preregistracija, kada će se sadašnji naziv više škole promeniti u visoke škole.

U Srbiji u ovom trenutku ima 82 više škole. Nekoliko njih nije tražilo akreditaciju, a Viša vaspitačka u Beogradu se pripojila Učiteljskom fakultetu. Na svim ovim školama studira oko 140.000 studenata.

– Teško je reći koliko je studenata u školama koje nisu prošle akreditaciju. Ne može se govoriti ni o prosečnoj školarini. Na "mojoj" Višoj turističkoj školi godišnja školarina iznosi 29.000 dinara – veli Skakun.

Podsećajući da se za akreditaciju svakog studijskog programa plaćalo po 180.000 dinara, a za akreditaciju ustanove – 400.000 dinara, direktor Više turističke škole kaže da je "njegova" škola za akreditaciju platila ukupno milion i 70.000 dinara. On smatra da su članovi Komisije za akreditaciju savesno i pošteno odradili posao, da su ispoštovali standarde.

– Standardi su visoki, ali mi smo ih usvojili i moramo ih poštovati. Uostalom svi mi znamo da ima puno škola koje ne ispunjavaju uslove. Ima škola s dve prostorije i tri nastavnika – upozorava Skakun.

Suprotnog mišljenja je rektor "Megatrend" univerziteta profesor dr Mića Jovanović. Dve više škole "Megatrenda" – poslovna u Beogradu i za menadžment u Zaječaru – nisu akreditovane.

– Naša Poslovna škola je prva privatna viša škola u Srbiji. Osnovana je još 1989. godine. Dugu tradiciju ima i zaječarska viša škola, osnovana pre 12 godina. Imamo odlične uslove za rad. Po tome smo u svetskom vrhu. Imamo i vrhunske profesore, naši planovi i programi su više puta do sada verifikovani. Ovde je u pitanju nešto drugo – nespretno je odrađen izbor članova potkomisija za akreditaciju. Kod nas su, recimo, bili profesori sa beogradskog Ekonomskog i Fakulteta organizacionih nauka. Tu je evidentan sukob interesa, borba protiv konkurencije – smatra rektor Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, namera Ministarstva prosvete je da "pokosi" privatne više škole i univerzitete, kako bi mlade usmerili na državne institucije na kojima će biti sve manje mesta za budžetske studente, a sve više za one koji će plaćati paprenu školarinu.

– Na našim višim školama godišnja školarina iznosi hiljadu evra što je manje nego na mnogim državnim visokoobrazovnim institucijama. Pomenutu školu u Zaječaru pohađa 2.200 studenata, a u Beogradu više od tri hiljade akademaca – kazuje prvi čovek "Megatrenda".

On ministru prosvete Slobodanu Vuksanoviću zamera što je izašao pred novinare sa informacijom o akreditaciji, a da prethodno o tome nije obavestio rukovodstva škola.

– Ja sam saznao da nismo dobili akreditaciju uveče, gledajući Dnevnik. Nije tačna ni ministrova izjava po kojoj je ovo sređivanje haosa koji je u nicanju viših škola nastao u periodu između 2000. i 2003. To nije tačno. U to vreme se nisu olako davale dozvole za rad. Licence su se kapom i šakom delile upravo od vremena kada je Vuksanović ministar prosvete. Ja sam se tome suprotstavljao – objasnio je za naš list rektor "Megatrenda".

On se nada da će nepravdu koju je učinila Akreditaciona komisija ispraviti "čestiti i pošteni" članovi Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.