Rampa za stanove od 10. maja

Privremeno obustavljanje primanja zahteva za subvencionisane stambene kredite, zvanično od 10. maja, zabrinulo je porodice koje su videle šansu da uz pomoć države lakše dođu do krova nad glavom. U neizvesnosti su se, kako nam je juče potvrdio jedan čitalac, našli i oni koji su predali sve neophodne papire, pa čak i građani koji su ceo posao, uz položen novac za učešće, obavili još pre mesec dana.
Iako pojedine banke još primaju zahteve građana za stambene kredite uz subvenciju države, moguće je da će već ovog ponedeljka šalteri za ovakvu pogodnost biti – zatvoreni.
Međutim, niko od onih koji su već dobili pozitivan odgovor od Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita ne treba da brine: subvencije će im biti isplaćene bez obzira na to što krajnji potpis još nije dao ministar za finansije, potvrdio nam je juče direktor te korporacije Aleksandar Jović. Važno je da su njihovi zahtevi prošli kroz korporaciju i da su pare rezervisane, jer je u budžetu za tu namenu ostalo još oko 280 miliona dinara.

Do sada je obično prolazilo u proseku oko tri nedelje od podnošenja zahteva banci i proveravanja dokumentacije do same realizacije subvencionisanog kredita. Procedura je takva da banka zahtev za kredit šalje Nacionalnoj korporaciji koja proverava kreditnu sposobnost klijenta, a kada ga odobri ponovo vraća banci da napravi ugovor sa podnosiocem. Potpisani ugovor potom se vraća Nacionalnoj korporaciji koja ga prosleđuje ministarstvu finansija koje takođe kontroliše da li potencijalni korisnik najpovoljnijeg zajma zadovoljava uslove koje država postavlja. Na kraju i ministar daje poslednji "paraf".

Oni koji su prošli "trnovit" put do kredita kažu da je celokupna procedura veoma spora, jer je neophodno prikupiti mnogo papira za razne institucije.

Građani su ranije kaparisali stanove unapred jer su bili sigurni da ispunjavaju uslove za stambene zajmove uz podršku države. Ali, posle prve obustave, pre nešto više od dva meseca, postali su oprezniji i ne daju avans dok od banke ne dobiju novac.

Nacionalna korporacija će, međutim, od 10. maja prestati da odobrava subvenciju države zbog nedostatka sredstava uslovljenog privremenim budžetskim finansiranjem. Uredbom o privremenom finansiranju je definisano da se za prvi kvartal ne može potrošiti više novca nego što je za tu namenu potrošeno u istom kvartalu prošle godine. U 2006. za subvencionisane kredite je odvojeno 2,8 milijardi dinara, a trenutno je u ovom, drugom kvartalu ostalo još slobodno pomenutih oko 280 miliona dinara, što je dovoljno za više od 500 kredita.

Nepostojanje vlade odlaže tako ređanja mnogih životnih pitanja, a veliki problem bi mogao da nastane, upozoravaju ekonomisti, ukoliko dođe do novih izbora. Umesto pravog budžeta nastavljeno bi bilo privremeno finansiranje, zbog čega bi izdvajanje novaca iz državne kase moralo da se  redukuje, a pitanje je da li bi subvencionisani krediti onda bili među prioritetima, uprkos podatku da je iz meseca u mesec sve više zahteva za subvencionisane kredite. Oni su, naime, za mnogobrojne porodice, ne samo mlađe, jedina šansa i nada da dođu do stana, s obzirom na nisku kamatnu stopu i period otplate.

Na primer, za nekretninu vrednu 50.000 evra za koju je potrebno učešće od pet odsto (2.500 evra) dobija se kredit od banke od 37.500 evra i subvencija od države od 10.000 evra. Prvih 20 godina, uz kamatu od 6,9 odsto, kolika je, recimo, u Komercijalnoj banci, banci se mesečno vraća 283,8 evra, a državi, uz simboličnu kamatu od 0,10 odsto godišnje, poslednjih pet godina po 167,09 evra.