Opasnosti Savskog jezera

Pitanje bezbednosti kupača na Adi Ciganliji ponovo je otvoreno posle dva tragična događaja koja su se dogodila već na početku sezone. Odeća na telu sredovečnog muškarca, koje je pronađeno prošle nedelje na površini Savskog jezera, nedvosmisleno ukazuje da pokojnik nije pošao na plivanje, već da je u vodu dospeo tragičnim slučajem. Četrnaestogodišnji dečak koji se utopio pre tri dana nije bio plivač, a nastradao je u delu jezera gde nije dozvoljeno kupanje. Njegov nestanak je, nažalost, kasno prijavljen spasilačkoj službi. Ostali slučajevi davljenja nisu imali tragičan ishod, ali su spasioci već više puta vadili utopljenike sa dna jezera i vraćali ih u život. Savsko jezero je prema zvaničnim statistikama u vrhu bezbednosti, jer se u proseku tokom sezone utapa dvoje od oko tri miliona kupača. Istovremeno, ovo kupalište je veoma opasno za one koji se ne pridržavaju pravila bezbednosti. Pravila na mestu gde se okuplja više stotina hiljada ljudi su nužnost, veoma prosta i vidno istaknuta. Piše gde se ne sme ulaziti u vodu.

Spasioci najviše strepe za poluplivače, jer se oni najčešće dave. Žarko Maksić, šef spasilačke službe, vadio je jednog istog poluplivača tri puta tokom dana sa dna jezera. Kaže da je na kraju pozvao policiju da odvedu upornog kamikazu.

Savsko jezero je podeljeno u nekoliko zona i pod nadzorom je spasilaca, koji dežuraju u čamcima i na obali svakoga dana od 10 do 20 časova. Već godinama nije zabeležen slučaj utapanja na mestu i u vremenu za koje oni odgovaraju. U ostalim delovima jezera gde kupanje nije dozvoljeno, spasioci nisu u mogućnosti da deluju preventivno i zbog toga se tamo najčešće dešavaju nesreće.

Od trenutka kada kupač potone, tokom nekoliko narednih minuta, najviše tri do pet, traje borba za njegov život. Kada se to dogodi u zoni bezbednosti, nema bojazni da će spasilac pomoći kupaču, ali kada je daleko od najbliže spasilačke kule, život davljenika zavisi od tačnosti informacije o tome gde je potonuo i brzine kojom će ona stići do spasilaca.

Žarko Maksić je za tridesetak godina koliko rukovodi spasilačkom službom Ade Ciganlije uspeo da spase sa dna jezera stotine, verovatno i hiljade ljudi, a neke i više puta.

Savsko jezero je višenamensko, u osnovnoj funkciji vodosnabdevanja Beograda i pod najvišim je stepenom ekološke zaštite. Otuda je nužno postojanje vodene flore. Trava se šiša više puta u sezoni i održava se uglavnom izvan domašaja nogu kupača.

Neki veruju da su za tragičnu sudbinu mnogih kupača odgovorni džinovski somovi koji žive u muljevitom dnu, iako nikada nije bilo čvrstih dokaza da se tako nešto desilo. Krupnih somova ima u Savskom jezeru, ali oni nisu opasni po ljude, tvrde ihtiolozi.

Najveća opasnost kupačima preti od napuštanja zone koju pokrivaju spasioci, od noćnog kupanja i ulaska u vodu pod dejstvom alkohola i opijata.