Zamenik dvojice patrijaraha

Vest da je patrijarh Pavle pismeno ovlastio mitropolita Jovana da ga zamenjuje dok je na lečenju u Banji Koviljači u javnosti je odmah rodilo sumnje da će se, možda, birati novi poglavar SPC. Ali, i pre nego što se patrijarh vratio redovnim dužnostima, mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije je objasnio: "Izbor novog patrijarha neće biti na ovom saboru, a ukoliko bi se o tome razgovaralo to bi bila stvar celog arhijerejskog sabora".
Vladika Jovan kao najstariji mitropolit po hirotoniji (1982) u Svetom sinodu po Ustavu SPC automatski zamenjuje patrijarha kad god je on privremeno sprečen da obavlja svoju dužnost. To se već događalo u dva maha, krajem 2005. i uoči prošlogodišnjeg Vaskršnjeg posta kada je poglavar SPC bio na lečenju na VMA. Ovaj arhijerej ostao je upamćen u javnosti, jer je kao član Svetog sinoda vodio Srpsku crkvu godinu i po dana, pošto je patrijarh German posle povratka sa proslave 600. godina Kosovske bitke 1989. godine pao i polomio kuk.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan (Pavlović) rodio se 22. oktobra 1936. g. u slavonskom selu Medincima, kod Podravske Slatine. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1963. godine i u Nemačkoj je na postdiplomskim studijama proučavao evangelističku i rimokatoličku teologiju, ali i vizantologiju. Bio je profesor bogoslovije u Prizrenu i Krki. Zamonašio se 18. marta 1967. godine u manastiru Krka gde je obavljao i dužnost rizničara. Za vikarnog episkopa lepavinskog izabran je 21. maja 1977. godine.

Kada je 15. septembra 1991. godine otputovao službeno u Sloveniju umesto dan kasnije, kako je planirao, u Zagreb se vratio tek na Svetog Savu 1994. godine. Na zlonamerne priče da je pobegao mitropolit kaže da nisu istina: "Koridor iznad Zagreba je bio blokiran, a Mitropolija je bila minirana 11. aprila 1992. godine čime je bio sprečen moj dolazak".

Za mitropolita Jovana kažu da je prijatna osoba kojoj je strana svaka sujeta, ne očekuje čak ni da mu se celiva ruka, a novinarima ima običaj i sam da kuva kafu. Iako umeren u izjavama i stavovima vladika Jovan se često i nije slagao sa zvaničnom crkvenom politikom. Tako se 1993. godine razišao oko načina rešavanja makedonskog raskola, a nije hteo da potpiše ni saborsko saopštenje kojim SPC osuđuje krađu na lokalnim izborima 1996. godine. Zamerali su mu da je u početku podržavao Miloševića, a mitropolit Jovan je na to rekao: "Jeste, ja sam u Miloševiću tada video nešto novo i ohrabrujuće. Govorio sam da je on srpski narod izveo iz podruma, ali i ostavio na ulici".

Mitropolit Jovan je nekoliko puta imao susrete sa papom Jovanom Pavlom Drugim i u Vatikanu, ali i tokom njegove posete Hrvatskoj. Za razliku od mnogih vladika otvoreno se zalaže za dolazak poglavara Rimokatoličke crkve u Srbiju, a pogotovo na Kosmet: "Papa ima pravo da poseti svoje vernike i da se upozna sa stvarnom situacijom u Pokrajini. Poseta poglavara Katoličke crkve imala bi veliko značenje za svetsku javnost i bila bi doprinos istini i pravednim rešenjima."