Šta je srpski brend

Švajcarska je poznata po sirevima, Italija po vinima. Turistima je, ma gde se oni našli, postao značajniji ukus zemlje od neke karakteristične sitnice? Ima li, međutim, Srbija svoj brend? I da li su srpski brendovi ikone, opanci, šajkače, frulice, ili je konačno došlo vreme da raskrstimo sa prošlošću i svetu pokažemo da se i u Srbiji nešto novo stvara i da strancima ponudimo da sa ovog prostora nešto okuse.

Vođen ovom idejom Branko Nešić je u Beogradu otvorio "Rakija bar". Pošto bi je probali, gosti bi se zapitali gde taj ukus (i miris!) Srbije mogu da kupe. Tako je nastala i mala prodavnica poklona na Terazijama nazvana "Sto ukusa Srbije". Po broju ajvara, rakija, vina, džemova, a uskoro će se tu naći pečurke i srpski sir, Nešić je već premašio "stotku".

– Oko 50 odsto kupaca u ovoj prodavnici poklona su stranci koji žele da im to bude lepo upakovano – kaže Nešić. Ali, mi smo im doskora bili poznati po mnogo mračnijim temama. Nažalost, još nemamo adekvatne smeštajne kapacitete, knjižice vodiče, a pričamo o prodavnicama poklona?

Da je Branko Nešić pun poslovnih ideja pokazuje najnovija. Sa vlasnikom prve radionice za izradu čokolade i različitih đakonija pravljenih po belgijskoj metodi, ali prema srpskim receptima, Aleksandrom Marićem, odlučio je da napravi čokoladu sa rakijom, nešto kao "šeri"

– Doskora sam morao da dobro razmislim šta da pokažem gostima i gde da ih odvedem. Pa, pobogu, na svakom ćošku u Njujorku imate da kupite majicu sa natpisom "Ja volim Njujork" – upozorava Marić.

Ipak, Siniša Dimitrijević, vlasnik prodavnice "Blagodarnik" na beogradskoj Slaviji, kaže da sami još nismo shvatili kako ne možemo postojati bez crkve. Kao da stranci više poštuju našu prošlost nego mi sami. U njegovu prodavnicu suvenira sačinjenih u srpskim manastirima (vezeni peškiri iz Ravanice, melem, losion, gel i kantarionovo ulje iz Ćelije Piperske, tvrdoško vino, salate sa šampinjonima iz Sopoćana, itd.) oni stalno dolaze.

– Malo je zemalja koje na svojim zastavama imaju krst, a mnogo je vremena trebalo da nam se on vrati – kaže Dimitrijević i napominje – naše freske su vrednije od većine slika po najpoznatijim muzejima Evrope, a neke su potpuno napuštene i nezaštićene.

Žozef Lončar, naš poznati stručnjak za marketing, kaže da ne postoji srpski brend, već lokalni, regionalni i međunarodni. Naša zemlja, međutim, ima jako malo lokalnih, malo manje regionalnih i gotovo da nema međunarodni brend.

– Značajne robne marke se ne prave deklaracijama, posebnim merama neke države ili vlade, već se stvaraju na tržištu, a uspevaju oni koji otpočnu aktivnu tržišnu utakmicu i u njoj pobede. Da bi mogli da igraju utakmicu, proizvođači, međutim, moraju znati pravila. U tome i jeste jedan od najvećih problema Srbije – upozorava Lončar. – Brend ima jedan veliki hendikep! Na njegovo stvaranje utiče zemlja porekla, a u međunarodnoj praksi nije poznat slučaj da je iz zemlje o kojoj vlada loše mišljenje prihvaćen neki brend.