Industrija kreće, rano je za radost

Ohrabruje rast industrijske proizvodnje u januaru i februaru, ali euforične izjave iz Ministarstva finansija i privrede tim povodom ne treba uzeti zdravo za gotovo i da nam je tako dobro krenulo „da nam nisu potrebni MMF i strukturne reforme”, ukazali su juče autori novog broja mesečnika ,,Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta.

Industrijska proizvodnja u februaru porasla je 13 odsto u odnosu na lane, a prerađivačka industrija čak 17 procenata, što ukazuje na početak oporavka industrije, ali to treba da potvrde podaci za mart, ukazao je Stojan Stamenković. Ekstremno visoke međugodišnje stope u februaru su incident i jednokratne, objasnio je, i nikako nisu mera stvarnog rasta industrijske proizvodnje, jer je prošlogodišnji februar bio izuzetno loš zbog onog snega, mraza i isključivanja struje.

– Ako dogovora u Briselu ne bude, nemojmo se zavaravati da neće biti posledica po našu ekonomiju – rekao je Stamenković. – Pitanje je kakav bi u tom slučaju bio stav MMF-a i Svetske banke, kakve bi posledice bile po pitanju priliva stranih investicija i rizika zemlje. Datuma za početak pregovora o priključenju Evropskoj uniji u junu neće biti, ali ipak očekujem da će se status kvo vući još neko vreme i da do prekida pregovora neće doći.

Stamenković je i ovom prilikom upozorio da priliv kapitala ostaje trajni izazov za Srbiju i da bi njegov nedostatak u naredne tri godine mogao da dovede u pitanje mogućnost otplate prispelih rata stranih kredita. Pogotovu što je izrazio sumnju u očekivanja znatno većih stopa ekonomskog rasta do 2015. godine od prosečnih dva odsto bez priliva stranih direktnih investicija.

U tom slučaju, rekao je Stamenković, platni bilans bi morao da se izmiruje na teret deviznih rezervi u ukupnom iznosu od četiri do pet milijardi evra. To znači da bi se na kraju 2015. deviznim rezervama mogla pokriti vrednost uvoza od tri do četiri meseca. Taj odliv deviznih rezervi predstavlja, u suštini, nedostajući kapital. U tom slučaju bi se samo neto prilivom stranih direktnih investicija od najmanje tri milijarde evra godišnje uspostavila pouzdana ravnoteža.

– Koliko smo udaljeni od tog cilja i kakav je to izazov upozorava i podatak da je prošle godine neto priliv investicija bio samo 232 miliona evra – rekao je Stamenković.

--------------------------------------------------------

Stabilan bankarski sistem

Bankarski sistem u Srbiji je stabilan i pored propasti pojedinih banaka, istakao je Boško Živković.

– Bankarski sektor u celini je ostao stabilan i sposoban da odgovori dospelim obavezama. On nije predimenzioniran u odnosu na ekonomski potencijal zemlje i bruto domaći proizvod, kao što je slučaj na Kipru – kazao je on. – Ali, iako je kriza na Kipru lokalizovana, ona i dalje preti da potrese čitav bankarski sistem Evrope.