Stroži propisi za sitne krađe
Zbog velikog broja sitnih krađa utaja i prevara cenzus za ova krivična dela spušten je nedavno sa 15.000 na 5.000 dinara. Kako saznajemo, sve ovo kao i smanjenje platežne moć građana glavni su razlozi koji su naterali zakonodavca da pomeri granicu za ovo krivično delo, pa se gonjenje po službenoj dužnosti sada preduzima uvek kada je šteta veća od 5.000 dinara.
Kako objašnjava Mihailo Tijanić, šef odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine u MUP-u Srbije, ogroman broj džeparoša i sitnih lopova koji godinama kradu u prodavnicama i džepare građane ne vidi policiju, a kamoli sud. Jer, ne samo što su dobro izučili zanat, već u malom prstu imaju i Krivični zakonik Republike Srbije, koji im je garantovao da ih država neće dirati za krađu robe čija je vrednost manja od 15.000 dinara.
– Na koncertima, pijacama, utakmicama i u gradskom prevozu „radi” stara garda, dok su motorizovani prešli na benzinske pumpe. Jednostavno – sipaju gorivo i odvezu se, znajući da ih policija ni vlasnici neće juriti zato što im se ne isplati. Drugi su se pak specijalizovali za poljoprivredu i stočarstvo, pa seljacima kradu sadnice. Ili domaće životinje, ali uvek po jednu u turi, da ostanu ispod cenzusa – kaže Tijanić.
Rigorozniji propisi idu naruku oštećenim potrošačima prilikom kupovine preko interneta, gde se srazmerno sa povećanjem korisnika povećava i broj prevara. I u ovom segmentu prevaranti su se vodili računicom da vrednost robe ne bude veća od tih famoznih 15.000 dinara. To su nam nedavno potvrdili u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
– Najčešće prevare dešavaju se upravo na najposećenijim sajtovima iako su mehanizmi zaštite potrošača na ovim sajtovima na veoma visokom nivou, zbog velikog broja korisnika ovih sajtova, oni su interesantni kako za kupce, tako i za one koji žele da izvrše prevare. U najvećem broju slučajeva radilo se o prevarama prilikom kupovine robe čija vrednost ne prelazi 15.000 dinara, pa samim tim nije bilo moguće preduzeti krivično gonjenje po službenoj dužnosti već je u ovakvim slučajevima jedino je moguće preduzeti gonjenje po privatnoj tužbi – rekli su nam tada u MUP-u.
-----------------------------------------------------------------------------
Predviđena i kazna zatvora
Članom 210. Krivičnog zakonika Republike Srbije inkriminisani su privilegovani oblici tri krivična dela: krađe, utaje i prevare. Za postojanje krivičnog dela sitne krađe neophodno je da, pored elemenata osnovnog oblika krivičnog dela krađe, kumulativno budu zadovoljena dva uslova. Prvi je objektivni uslov, odnosno da vrednost ukradenih stvari ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a drugi uslov je subjektivan to jest da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist, odnosno imao nameru da pribavi imovinsku korist do ovog određenog iznosa.
Kako objašnjava Mihailo Tijanić, namera se ceni prema vremenu izvršenja krivičnog dela i u odnosu na vrednost koja je u to vreme zakonom propisana kao objektivni uslov za kvalifikaciju dela krađe kao sitne. Dakle, subjektivni uslov mora postojati u vreme izvršenja krivičnog dela. Kazna za krivično delo sitne krađe je novčana ili kazna zatvora do šest meseci. Sama namera se ne kažnjava. Ne kažnjava se za pokušaj ovog krivičnog dela jer je izričito zakonom propisano da je neophodno kumulativno ispunjenje dva navedena uslova.
Krivično gonjenje se može preduzeti isključivo na osnovu privatne tužbe oštećenog u parničnom postupku ako je delo izvršeno na štetu imovine građana, tačnije privatne imovine, u vrednosti do 5.000,00 dinara. Ako je delo izvršeno na štetu građana u vrednosti višoj od ovog iznosa javni tužilac preduzima krivično gonjenje po službenoj dužnosti. Javni tužilac nadležan je za krivično gonjenje dela sitne krađe koje je izvršeno na štetu u svojini privrednog subjekta bez obzira na vrednost imovine.