Veliki sam radnik iako povremeno osećam strah

Povodom koncerta Bijonse u Beogradu, kojim će u ponedeljak u Kombank areni početi svetsku turneju, objavljujemo delove iz intervjua koji je popularna pevačica dala za naš list u maju 2006, na Kanskom filmskom festivalu, kada je promovisala mjuzikl „Devojke iz snova”.

Ona je jedna od najpopularnijih pevačica, proslavila se kao osnivač i glavni vokal grupe „Dastiny’s Child”, po najprodavanijim albumima i singlovima, sjajnim koncertima širom sveta, po tome što je u ljubavi sa proslavljenim američkim reperom Džej Zijem, što je zaštitno lice mnogih brendova... Konačno i po tome što je postala glumica.

Bijonse Nouls (4. septembar 1981.) publika širom sveta gledala je kao glumicu u rimejku „Pink Panter”, i uz Džejmija Foksa, Edija Marfija i Denija Glovera, u holivudskom mjuziklu oskarovca Bila Kondona „Devojke iz snova” (prema istoimenom dugovečnom brodvejskom hitu Majkla Beneta). U njemu je Bijonse tumačila lik harizmatične pevačice Dine i to uverljivo i dobro.

U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, na koji je stigla doterana, nasmejana i lepo raspoložena, stalno je imala u vidu i svoje uzore – Dejanu Ros, Barbru Strejsend i Šer.

Posle rada na filmu „Pink Panter”, da li je bilo lakše u„Devojkama iz snova”?

Ni najmanje. Bilo je teže, složenije. U „Pink Panteru” se pojavljujem više kao pevačica bez nekog ozbiljnijeg glumačkog zadatka, a u „Devojkama iz snova” imam veliku i zahtevnu, noseću ulogu. Veliki posao koji je bilo potrebno profesionalno obaviti. Međutim, dopao mi se izazov, to što sam morala da se temeljno pripremam i da vežbam svakodnevno, dva meseca pre početka snimanja. Svaki dan sam obavezno plakala barem jedan sat što iz želje da lik Dine učinim dubljim i vernijim, što od umora. Kako je ovaj film rađen prema poznatom brodvejskom hitu, bilo je potrebno da se sve napravi uverljivo, čak i scene poljubaca sa Džejmijem Foksom...

Bili su stvarni?

Onoliko koliko je bilo potrebno da budu glumački uverljivi.

Ko vas je na snimanju više zasmejavao Džejmi Foks ili Edi Marfi?

Edi Marfi je mnogo povučeniji u sebe nego što to bilo ko može da poveruje, dok je Džejmi Foks neumoran zabavljač i komičar. Veliko iskustvo je i saradnja sa očinskom figurom Denija Glovera...

U svakom slučaju, drugačije od vaših scenskih nastupa, od snimanja spotova za koje je gluma takođe potrebna?

Koreograf filma je želeo da u scenskim kretnjama tokom snimanja negde u osnovi ostanem Bijonse, ali da stalno imam u vidu da je lik koji glumim zvezda scena osamdesetih godina. A ja sam rođena tek 81. godine! Što se pevanja tiče, za mene je bilo isto, samo što u filmu pevam malo mekše pesme. Igračke tačke su drugačije od onih u mojim živim nastupima na sceni, zbog čega su mi u studiju u početku stalno ponavljali da ne „vrckam” i ne skakućem, što inače radim. Međutim, performans je za mene prirodna stvar, jer sam izvođač i pripremam se za izvedbu pesmi na isti način. Ono što je za mene bilo novo i drugačije jesu pripreme dijaloga, način na koji se odnosim prema kameri kada izgovaram svoje dijaloške linije. To je bilo novo, zahtevno i teže.

Godinama poput Dine u filmu „Devojke iz snova” i vi ste pevali u ženskom triju sa drugaricama iz detinjstva – Keli Rouland i Mišel Vilijams. Da li vam je žao što ste prekinule saradnju?

Keli, Mišel i ja smo odlučile da više ne radimo zajedno nijedan album kao grupa „Destiny’s Child”. Pomagaćemo jedna drugoj u solo albumima i ostati i dalje najbolje drugarice. Vidite, mi smo odrasle zajedno, delile sobe i cipele. Moja majka je i njihova majka, a njihove familije su i moja familija. To je sve deo naših života i to se ne da tako lako prekinuti. Naše prijateljstvo je za naše živote važno. Odlučile smo da više ne radimo zajedno, ali ne zato što nismo bile uspešne ili što se više ne podnosimo ili ne volimo, već zato što smo sada odrasle i što je vreme da idemo dalje.

Da li se sav vaš sadašnji uspeh i otvaranje novih perspektiva može pripisati pesmi „CrazyinLove”?

Može, i te kako! Ta pesma je prodala ceo moj prvi solo album „Dangerously in Love”, i učinila da potvrdim sebe. Učinila me je snažnijom i spremnom na izazove kakva je i gluma. Kada sam počinjala karijeru imala sam samo 15 godina, sve se događalo postepeno, što je i najbolje. Korak po korak, pa još veći i sigurniji korak, a sada evo me kakva sam!

Je li uspeh teško održati, je li teško svakodnevno se nositi sa slavom?

Sigurno da jeste, ponekad čak i veoma stresno, a bilo je još teže kada sam imala 18 godina i kada sam osećala i veliki strah od svega što mi je ovaj posao mogao doneti. Međutim, uvek sam imala podršku porodice. Moji najbliži saradnici su moj otac i moja majka, moje drugarice... Rad je ono što i uspeh i slavu čini utemeljenijim i stvarnijim, a ja sam veliki radnik iako i dalje povremeno osećam strah. Srećom, još u mom životu i karijeri ima više dobrih i lepih stvari nego ružnih i neprijatnih.