Sudovi SAD presuđuju bosanskim Srbima

Tridesetdvogodišnji bosanski Srbin Veselin Vidačak, koji zajedno sa svojom porodicom već deset godina živi u SAD, proglašen je krivim što je na papirima popunjenim svojevremeno radi dobijanja boravišnog statusa, izostavio jednu bitnu činjenicu iz svoje biografije. Vidačak nije u imigracionom listu naveo da je u vreme ratova u Bosni bio pripadnik zvorničke brigade, odgovorne za masakr hiljada muslimana u Srebrenici u julu 1995. Savezna porota mogla bi zbog ovog "propusta" da mu izrekne kaznu do trideset godina zatvora, posle čega sledi deportacija natrag u BiH . Na suđenje u Severnoj Karolini čekaju još dvojica bosanskih Srba koji su po optužnici napravili isti prekršaj pre pet šest godina kada su se prijavljivali da kao izbeglice dobiju pravo na život u Americi. Milivoje Janković i Uglješa Pantić odgovaraće ovih dana za "laganje prilikom popunjavanja imigracionih papira". Sva trojica živeli su i radili zajedno sa porodicama u mestu Haj Point u državi Severna Karolina, gde sa radnim vizama boravi zajednica bosanskih Srba.

Iz Haga u domovinsku bezbednost

Kroz sličnu sudsku proceduru proći će još dvadeset i šest bosanskih Srba širom SAD kojima su federalni organi iznenada pokucali na vrata prošlog decembra. Bila je to koordinisana akcija američkih vlasti u nameri da se pronađu bosanski Srbi koji su krivotvorili dokumente i tako stekli boravišni status u SAD.

Ključni čovek u ovoj raciji je Ričard Batler, funkcioner u Ministarstvu domovinske bezbednosti, osnovanom posle terorističkog napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. Batler je prethodno šest godina radio u Haškom tribunalu gde je kao istražitelj bio šef tima za pronalaženje dokaza za zločine počinjene u Srebrenici i ostalim mestima. On je kao stručnjak za vojnu obaveštajnu službu klasifikovao hiljade dokumenata bosanskih Srba koje je NATO zaposeo i koji su u tovarima preneti u Haški tribunal.

U toku istrage Batler je posvedočio kako su zaplenjeni dokumenti elektronski skenirani i pohranjeni u dokumentaciju Haškog tribunala. U pripremi za suđenja došlo je do rasprave o tome da li se dokumenti ove "međunarodno nepriznate države" (Republike Srpske) mogu uzeti kao dokazni materijal u sudskom procesu. Preovladalo je mišljenje da su dokumenti autentični jer su uzeti iz sedišta zvorničke brigade u vreme kada je ona još funkcionisala (1998).

Potpis ispod prevoda

Među tim papirima, kako izveštava lokalni list iz Severne Karoline, pominju se imena ove trojice optuženih. Advokati, međutim, ističu da su to nepregledne liste ljudi iz Republike Srpske koji su na ovaj ili onaj način bili uključeni u vojne redove, bez da su ikada učestvovali u borbi, a kamoli u zločinima u Srebrenici.

Vidačak je na upravo završenom trodnevnom suđenju tvrdio da nikada nije bio vojnik u pravom smislu te reči. Njegova uloga od 1992. do 1995. bila je da stražari i upozorava meštane kada primeti približavanje muslimanske vojske, kako je rekao na suđenju. Vidačak nije, kako je utvrđeno na sudu, bio direktno umešan u srebrenički masakr, jer vojni dokumenti govore da je u to vreme bio na bolesničkom odsustvu. Ranila ga je, kako je rekao na sudu, neprijateljska granata dok je na straži osmatrao položaje muslimanskih jedinica.

Sud se, međutim, oslonio na činjenicu da je Vidačak lagao kad je popunjavao papire, što se u SAD najstrože kažnjava. Utvrđeno je da je on potpisao dva  sporna papira: na jednom je rubrika o pripadništvu nekoj vojnoj jedinici ostala prazna, dok je na drugom negativno odgovoreno na pitanje o službi u vojsci. Vidačak je sve upitnike popunjavao preko prevodioca u Beogradu, koji je i ispisivao odgovore. Ispod tako obrađenih dokumenata, Vidačak se svojeručno potpisao.

Braneći trojicu optuženih, američki advokati upoređuju ceo slučaj sa ratom u Vijetnamu. "Nije svako ko je išao u Vijetnam učestvovao u zločinu u Mi Laju", rekao je jedan od branilaca. No, sudovi koji će se  narednih meseci baviti bosanskim Srbima u Americi ocenjuju samo da li je ili ne dotični imigrant istinito popunio formulare. Ako se utvrdi da je lagao, sledi mu deportacija, bez obzira na dužinu zatvorske kazne u Americi. Malo je verovatno, kako procenjuju lokalni mediji, da će sud u Severnoj Karolini izreći Vidačaku maksimalnu kaznu od trideset godina, ali je mnogo izvesnije da će biti proteran iz zemlje. Takvu sudbinu predviđaju i ostalim bosanskim Srbima koji čekaju na suđenja.