Kosovo nije privlačno za povratak

Nepovoljna bezbednosna situacija, ograničena sloboda kretanja i neadekvatni uslovi za održivu reintegraciju na Kosovu i Metohiji ne pogoduju povratku interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca, koji su u junu 1999. godine morali da napusta svoje domove. Ovo, između ostalog, kako prenosi Tanjug, piše u izveštaju  Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).

Po podacima  te agencije, UN od 15. marta 2007. godine, u centralnoj Srbiji boravi 206.798 interno raseljenih sa Kosova i Metohije. Više od polovine interno raseljenih (njih 114.774) smešteno je u južnoj Srbiji.

U svom izveštaju UNHCR priznaje da je "zabeležen" vrlo  skroman (ali se ne navodi da je to samo oko dva odsto) povratak Srba i ostalih nealbanaca na Kosmet i to u periodu od 2002. do 2003. godine,  da bi 2004. godine, nakon pogroma koji su kosmetski Albanci počinili nad Srbima 17. marta, taj povratak bio "dramatično zaustavljen i anuliran".

Uprkos takvoj situaciji, UNHCR u Srbiji i u Crnoj Gori nastavlja da promoviše pravo na povratak interno raseljenih Srba i nealbanaca,  zasnovan na, kako se navodi u izveštaju, "pristupu pouzdanim informacijama". U skladu sa tim opredeljenjem, od maja 2005. godine  Visoki komesarijat UN  za izbeglice predsedava Radnom grupom za direktan dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine o povratku. Cilj je  da se ostvare  tehnički  i praktični preduslovi za povratak na Kosovo i Metohiju. Ova humanitarna organizacija UN nastavlja da pruža pomoć i Vladi Srbije, kako bi ova mogla da odgovori potrebama raseljenog stanovništva, pre svih u oblasti  poštovanja njihovih građanskih prava, naročito najugroženijih među njima – raseljenih Roma.

U tom cilju,  UNHCR pomaže u procesu izdavanja dokumenata interno raseljenima, ali  i izbeglim licima, kroz mrežu nevladinih organizacija koje se bave pružanjem pravne pomoći. Međutim, neodgovarajući, odnosno  pravno nedefinisan okvir  u kome se, pre svega, nalaze raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije, doveo je do toga da "nije za pohvalu" njihov položaj ni u centralnoj Srbiji.

Najnoviji podaci UNHCR-a pokazuju da u Srbiji ima 97.953 izbeglice, od kojih 91 odsto živi u centralnom i severnom delu zemlje, a preostalih devet odsto u južnoj Srbiji. Međutim, ti podaci se ne slažu sa podacima iz registracije izbeglica koju je, 2004, odnosno 2005. godine, uradio Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i to upravo  u saradnji sa UNHCR-om. Naime, po tim podacima,  iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u Srbiji ima 104.246 osoba s potvrđenim izbegličkim statusom.

Tokom prošle godine, UNHCR  se, kako se navodi u izveštaju, usredsredio na  pomoć i postizanje trajnih rešenja za najugroženije grupe izbeglica i interno raseljenih, kao i  na izgradnju nacionalnog sistema azila.

U Bosni i Hercegovini je do početka 2005. godine zakonskim vlasnicima  vraćena sva imovina za koju su podneti zahtevi, uključujući i privatnu imovinu i stanarska prava. U vezi sa tim,  UNHCR  nastavlja da pomaže onim izbeglicama iz Srbije i Crne Gore koji još nisu podneli takve zahteve.

Za razliku od Bosne i Hercegovine gde se problemi vezani za imovinska pitanja  u dobroj meri  rešavaju, Hrvatska se u toj oblasti ne može pohvaliti. Naime, prema najnovijim podacima, vlada Hrvatske je "dužna" da vrati još oko 100 privatnih objekata pravim vlasnicima, a to su uglavnom izbegli Srbi.

Jedan od "najosetljivijih" programa u Srbiji predstavlja zatvaranje kolektivnih izbegličkih centara. UNHCR je do sada pomogao  u zatvaranju, odnosno konverziji u domove za stare više od 280 kolektivnih centara.

U toku ove godine trebalo bi, po planu, da se zatvore preostala 72 kolektivna centra,  u kojima sada boravi 2.362 izbeglica i 4.994 raseljenih.

U nameri da izbeglim i raseljenim licima pomogne da se integrišu u lokalnu sredinu, UNHCR je s Narodnom kancelarijom predsednika Republike Srbije potpisao Memorandum o razumevanju. Po tom sporazumu, dve organizacije i njihovi partneri će udružiti napore da pronađu stambena rešenja najugroženijim porodicama, kroz njihovo spajanje s domicilnim domaćinstvima starih osoba kojima je potrebna pomoć.

Oko 360.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine dobilo je državljanstvo kroz naturalizaciju.