Katalonska priprema za otcepljenje

Tim od 15 stručnjaka radi punom parom u Barseloni kako bi po nalogu katalonskog predsednika Artura Masa izradili kompletnu detaljnu formulu za otcepljenje od Španije i stvaranje nezavisne države Katalonije. Od ovih akademika se očekuje da daju odgovore koje do sada nisu dali ni Evropska unija ni Ustav Španije u sklopu koje Katalonija uživa svoju autonomiju: kakav će biti položaj države Katalonije u Evropi? Kakvi će njeni odnosi biti sa Španijom?

To su dva nemoguća pitanja. Jer važeći Ustav Španije iz 1978, donet posle smrti Fransiska Franka kojim su uspostavljene do tada nepostojeće autonomije, ne predviđa mogućnost otcepljenja. Njime je strogo regulisano da za svaki referendum, čak i o lokalnim pitanjima, mora prethodno da se dobije saglasnost španskog parlamenta u Madridu. Nemoguće je organizovati plebiscit o nezavisnosti ukoliko se sa tim ne slože predstavnici cele države, a ako bi se Barselona odlučila za tako nešto – rezultati izjašnjavanja bili bi nevažeći.

Kada je reč o Evropskoj uniji, u njenim aktima nije ni predviđena mogućnost da od jedne članice EU postanu dve ili tri. Brisel bi zato morao pošteno, jasno i glasno da to objasni Barseloni, reči su sagovornika „Politike” iz Madrida.

Ako bi se Katalonija proglasila nezavisnom, morala bi da prođe kroz proces pridruživanja EU kakav važi za nove članice. Na stranu to što svaki stepenik u tom približavanju moraju da odobre sve članice EU, a Španija bi sigurno bila protiv.

Ali ako znalce prilika na Iberijskom poluostrvu upitate za prognozu o sudbini Španije i očuvanju celovitosti teritorije, oni se ne uzdaju ni u ustav ni u zakone, već polažu nadu da će se nacionalistička koalicija između levih i desnih stranaka koja je trenutno na vlasti u Kataloniji raspasti na socijalnim i fiskalnim pitanjima, pre nego što uopšte dođe do praktičnih priprema za referendum.

A kada im predočavamo kako su se u bivšoj Jugoslaviji ove koalicije održavale upravo zahvaljujući nacionalističkim kohezionim silama, oni odgovaraju da su se vremena možda promenila i da je pripadnost EU još uvek sigurnost za većinu autonomija, bilo da je Katalonija bilo Baskija u pitanju.

Španija kao što se zna nije priznala kosovsku nezavisnost, i njen zvanični stav ostaje nepromenjen, ali će podržati svako rešenje do kojeg se dođe dogovorom između Beograda i Prištine.

Kad nezvanično govore o modelima svoje autonomije, Španci pre svega povlače paralelu sa bivšom Jugoslavijom, republikama i autonomnim pokrajinama unutar nekadašnje države, a ne sa Kosovom i eventualnim autonomijama unutar nepriznate države.

Baskija, jedna od autonomnih oblasti sa najradikalnijim pokretima za otcepljenje, pomno prati kako će teći proces u Kataloniji. Primireni, čekaju katalonski rasplet pa da onda oni krenu. U Bilbaou takođe postoje razjedinjene nacionalističke snage, umerenije stranke, strahuju od onih koje se nisu odrekle oružja. Većina danas ne želi da ratuje čak ni za svete nacionalne ciljeve.

Ustav iz 1978. u kome se govori i o teritorijalnoj organizaciji države prepoznao je tradiciju Španije koja podrazumeva istorijske različitosti i nacionalnosti. Istovremeno se njime uspostavio efikasan model za administrativnu decentralizaciju. Autonomije su dobile svoju vladu, svog predsednika i parlament koji donosi zakone od interesa za dotičnu teritoriju. Odbrana i spoljna politika ostale su u isključivoj nadležnosti države, dok pojedine autonomije imaju svoju policiju koja je oružana.

U Baskiji, za razliku od Katalonije, postoji i „specijalno rešenje” po  kome je regulisano da Bilbao skuplja poreze sa teritorije autonomije, i da od ukupne sume šalje jedan deo Madridu za finansiranje zajedničkih službi. Katalonija to pravo nema, već suma od poreza ide direktno u Madrid, a iz njega se jedan deo odvaja za Kataloniju.

Jasno je da priprema Katalonije za otcepljenje nema veze sa legalnim španskim sistemom, već sa političkom voljom jednog dela tamošnjih stranaka, ističe jedan od naših sagovornika. Takozvani savet za nacionalnu tranziciju treba do kraja godine da oblikuje „zakonski i politički put koji bi doveo do poziva na izjašnjavanje o pravu na sopstvenu državu”.

Ekonomisti će pri tom napraviti račun, u kome će biti određeno koliko od španskog duga pada na teret Katalonije, i koliko od zajedničkih dobara pripada Barseloni. U trećoj fazi akademici će ocrtati strukturu nove države, njenu vojsku, energetsku održivost i spoljnu politiku. Došlo je dotle da će se takođe unapred rešiti i pitanja dvojnog državljanstva i jezika.

O svim ovim antiustavnim radnjama otvoreno pišu mediji, ali se stiče utisak da Madrid usred teške ekonomske krize ne želi da ishitrenim potezima raspiruje strasti i doliva ulje na vatru.

Nije zato ni u prilici da širi debatu oko Srbije, Kosova i autonomija jer je mnogo onih koji se pozivaju pre svega na otcepljenje Kosova kao na primer koji treba slediti.

Zorana Šuvaković