Planiranje kuće

Svako planiranje gradnje f’ng švej majstor će, baš kao i savremeni arhitekta, početi opsežnom analizom prostora. Metodi su im veoma različiti, ali su rezultati prilično slični. I stari kineski graditelj i moderni arhitekta pokušaće u okviru sopstvene tradicije, shvatanja, znanja, težnji i mode da napravi što bolju kuću. Razlika je samo u tome što f’ng švej majstor ne može da izabere "više ciljeve" iz kojih će zanemariti rezultate analize a arhitekta to može i često mora.

Čak i kada je nečim objektivno sprečen da u potpunosti zadovolji "prirodni tok u prostoru i vremenu", f’ng švej graditelj mora da smisli odgovarajući lek za ovakvu situaciju. Ako je potrebno, napraviće brdo da se zaštiti od neprijatnog vetra ili od lošeg pogleda. Izgradiće zid ili čak lažnu fasadu samo da bi održao odgovarajući karakter prostora i napraviće minijaturno jezerce da bi u nekom uglu poboljšao kvalitet svetla. Jezik kojim nam se f’ng švej obraća razlikuje se od jezika moderne zapadne arhitekture ali se principi kojima se ova dva umeća rukovode sve više približavaju. Mnoge savremene fraze kao što su "ekološka svest", "društvena korektnost" i "održivost sistema" davno su našle izraz u f’ng švej

Kao što smo već opisali u prethodnim nastavcima, naš f’ng švej graditelj je odabrao Vasinu kuću baš zato što je ona dobro smeštena u odnosu na prirodu tla i ukupnog ambijenta u krugu od dvadesetak kilometara. Pokušajmo sada da dalje ispratimo tok i metod njegovog rada.

Karakter i podela prostora

Sledeći f’ng švej tradiciju, prvo ćemo u osnovu parcele upisati kineski karakter đing (bunar) i time je podeliti na devet polja. Potom ćemo, na isti način, svako od ovih polja podeliti na po još devet zona. Stojeći u centralnoj zoni srednjeg polja, okrenuti prema jugu ustanovićemo da "spoljašnost" raste ispred nas, "unutrašnjost" iza a "perifernost" – levo i desno. Time smo u najgrubljim crtama odredili koje i kakve aktivnosti članova porodice se mogu odvijati na odgovarajućem mestu. Ovaj princip datira još iz najranijih opisa rituala Džou dinastije (XI – XIII vek p. n. e.) i održao se sve do danas.

Slika Vasinog imanja je sada sasvim okrenuta naglavce. Kuća u kojoj se do sada živelo više i ne pripada porodičnom životu već isključivo onim aktivnostima koje su okrenute prema spolja, ka nužnim i slučajnim odnosima izvan porodice. Na svu sreću, i moderna vremena su sasvim u skladu sa ovom promenom. Ulična strana kuće je suviše izložena zvučnim, hemijskim i kulturnim zagađenjima svake vrste. S druge strane, Vasi i njegovoj supruzi je potreban prostor u kojem će razvijati svoj mali biznis. Njih dvoje su veterinari i već su davno odlučili da otvore ordinaciju za kućne ljubimce.

Počevši od severnog zida kuće ka unutrašnjosti poseda postepeno se razvija prostor porodičnog života. Iz zone poslovnih, javnih i slučajnih odnosa ulazimo u prvo dvorište, neku vrstu polujavnog prostora, koje postaje poprište naših brojnih rodbinskih i prijateljskih veza. U vrhu dvorišta, na mestu na kojem se nalazi stari ambar (stomak), polako nastaje novi centar našeg malog univerzuma. To će biti mesto na kojem držimo porodičnu ikonu i palimo kandilo. Iza njega, u unutrašnjem dvorištu razvija se intimni život porodice čija toplina i ušuškanost kulminira u malom vrtu, na kraju svega.

Da bi odredio karakter, položaj i veličinu svih prostorija, našem "učenom poznavaocu deset hiljada stvari" stoje na raspolaganju dva f’ng švej alata – luopan (kompas) i Lu-banov lenjir.

Luopan – magični kompas

Najstariji f’ng švej alat zvao se gvej – visoka, graduirana tablica u obliku oštrice mača sa rupom u vrhu šireg dela. Pobadanjem gveja u zemlju prvi f’ng švej majstori su merili kretanje senke i obeležavali položaj svetle tačke na tlu. Tako su mogli da odrede strane sveta i graduiraju pravce u odnosu na odabrani centar ili neki udaljeni znak na horizontu. Najstariji poznati gvej nađen je u jednoj grobnici iz Ćin perioda i datira između 287. i 209. godine stare ere. Pronalaskom kompasa ovaj alat je zamenjen luopanom ali se i danas mnogi vrhunski f’ng švej majstori žale kako je luopan suviše kruto uređen, neprirodan i bez duše. U traganju za "dušom" luopana nastale su stotine različitih tumačenja njegove suštine.

Ovu neobičnu napravu, pre svega, treba razumeti kao pokušaj starih majstora da komunikacijski sistem f’ng švej univerzuma prikažu kroz niz prstenasto raspoređenih tablica. Luopan se sastoji od jedne kvadratne drvene ploče koja predstavlja Zemlju i kružne ploče koja simbolizuje Nebo. U središtu kruga nalazi se "nebeski bunar" sa kompasom. Oko kompasa upisano je pet osnovnih i više sekundarnih prstenastih tabela koje sadrže različite grupe f’ng švej znakova. Dodavanje sekundarnih prstenova varira od vremena do vremena, od regije do regije i od kompasa do kompasa. U nekim delovima Kine postoje luopani sa sekundarnim prstenovima čiji su simboli preuzeti iz lokalnih verovanja pa su ostalim Kinezima čitljivi koliko i nama. Uprkos brojnim tumačenjima, sadržaj i način dodavanja prstenova su često nerazumljivi. Izgleda da je f’ng švej majstor izmislio ovu dodatnu zbrku sitnih znakova samo zato da bi se pravio važan kako strašno ozbiljno i precizno "meri Nebo i Zemlju". Sju ning luopan sadrži čak devetnaest prstenova.

Prstenovi života

Suština luopana leži u kombinaciji znakova i simbola koji predstavljaju tok saopštavanja života u prostoru i vremenu. Počevši od najudaljenijeg kruga ka centru luopana pet osnovnih tablica čine: vremenska, nebeska, ljudska, zemaljska i harmonijska tablica.

Vremensku tablicu čine zodijački i kalendarski prsten. Zodijački prsten se čita slično našem horoskopu i sadrži 28 "palata" koje obuhvataju grupe nebeskih tela. Tako se u prvoj "palati" nalaze teta (θ), jota (ι) i zeta (ξ) zvezde iz oblasti zamišljenih prepona našeg sazvežđa Device. One su odraz zemaljskog zmaja i pripadaju elementu "drvo". To znači da se u ovom segmentu očitavaju oni karakteri prostora i njegova buduća stanja koja mogu da se opišu rečima: klija, pomalja se, nastaje, raste, buja, grana se, stagnira, opada... vene. Kalendarski prsten obično sadrži tri dela: podelu na 360 stepeni kruga sa povoljnim, nepovoljnim i neutralnim tačkama, potom slede neparni podeoci karaktera i dani u lunarnom kalendaru. Ovde očitavamo vremenski sled stanja i promena u prostoru onako kako su naznačene u drugim tablicama.

Nebeska, ljudska i zemaljska tablica se sastoje od po dva istovetna prstena kojima se mogu dodati i sekundarni. Prvi prsten sadrži naizmenično karaktere koji označavaju četiri "trigrama" i osam od deset "nebeskih izdanaka". Drugi prsten daje raspored dvanaest "nebeskih grančica" čime se obeležava smer prostiranja odgovarajućeg ći polja. Tri osnovne tablice određuju različite aspekte stanja mesta koje merimo. Nebeska (spoljašnje nebo) određuje punoću proticaja unutar ći polja, njegovo prostiranje i koncentraciju. Uz pomoć zemaljske tablice tragamo za "zmajevim venama" – znacima stanja (zdravlja) ći polja, dok ljudska tablica (unutrašnje nebo) određuje uticaj Neba i Zemlje na one koji na ovom mestu borave.

Harmonijska tablica predstavlja neku vrstu pravila dešifrovanja prethodne četiri čime nam njihovo očitavanje postaje razumljivo. Ova tablica sadrži imena "trigrama" i "heksagrama" – znakova koji se tumače uz pomoć "Knjige promena" (Ji-đing), jedne od najstarijih knjiga u Kini.

Način upotrebe luopana i njegov sistem znakova i simbola objasnićemo na primeru Vasine kuće u sledećem nastavku.