Uz indeks i partijska knjižica

Sednica Senata Univerziteta u Beogradu, koja je prekinuta 25. aprila zbog upada studenata, trebalo bi da bude održana sutra. Raspravu o školarinama prekinuli su 25. aprila predstavnici "Studentskog protesta 2007", koje je rektor Branko Kovačević nazvao prvo "samoorganizovanom grupom ljudi" a zatim i pripadnicima Anarhosindikalističke inicijative.
– Nije tačno da smo članovi pomenute levičarske organizacije. Studentski protest je organizovan demokratski, sve odluke se donose na studentskim zborovima koji su otvoreni za sve akademce. Čak i da je neko od nas i član Anarhosindikalističke inicijative, ne vidim zašto bi se to pravo osporavalo. Studentima nije zabranjeno da budu članovi političkih parija, pokreta ili organizacija. Uostalom, predsednik Studentskog parlamenta je član Demokratske stranke Srbije. Našim protestima ne diriguje nijedna od njih – ističe Vladimir Simović, student Filozofskog fakulteta.

Poslednje istraživanje Studentske unije Srbije pokazalo je da samo pet odsto visokoškolaca ima člansku kartu neke od političkih partija. Iako zakon kaže da "na visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje", ipak je javna tajna koja je studentska organizacija uvek uz vlast, a koja uz opoziciju.

Posle ukidanja Zakona o univerzitetu iz 1998. godine koji je, prema oceni mnogih, u velikoj meri ugrožavao njegovu autonomiju, pitanje politike na visokim školama ponovo je pokrenuto i nedavnim izborom člana Izvršnog odbora Omladine Demokratske stranke Srbije za predsednika Studentskog parlamenta Beogradskog univerziteta. On je odmah "zamrzao" svoju partijsku funkciju, ali diskusija time nije prekinuta. Naprotiv, povod za njen nastavak može biti predstojeći izbor za studenta prorektora.

Sagovornici "Politike" sa Beogradskog univerziteta uglas kažu da politika ne bi trebalo da zalazi u akademsko polje, ali da se posredno, ipak, oseća njen uticaj. Rektor profesor dr Branko Kovačević ocenjuje da je politika postala profitabilan posao i da tek promenom sistema vrednosti, kada ljudi budu mogli da žive od svog rada, neće morati da obezbeđuju egzistenciju kroz tu delatnost.

Dr Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta, smatra da politika nije imala presudan uticaj pri izboru fakultetskih rukovodstava, ali se prisustvo stranaka u tom postupku moglo videti. "U onoj meri u kojoj profesori imaju svest da je ovo izuzetno stranački orijentisana država i idu linijom manjeg otpora, biće više politike, jer će se birati ljudi koji mogu da otvore vrata svakog ministarstva bez obzira na to ko bude sedo u njima".

Da značajnu ulogu u odbrani autonomije univerziteta imaju lični autoritet i hrabrost, potvrđuju i reči dr Čedomira Čupića, profesora Fakulteta političkih nauka. On kaže da te dve osobine predstavljaju branu za partijski uticaj.

– Među mojim kolegama profesorima ima ljudi na značajnim položajima u pojedinim strankama čiji uticaj još nije sveden na idealnu meru, ali je veoma umeren. Tek skoro smo izašli iz jednopartijskog ideološkog obrasca i potrebno je da prođe neko vreme da ljudi shvate kakva je funkcija univerziteta i kako ga treba štititi od stranačkih interesa – napominje Čupić i dodaje da je partijama lakše da utiču i ponekad manipulišu studentima nego profesorima, jer je reč o mladim ljudima pred kojima je stručna, naučna i politička karijera. Osim poslušnika, kako kaže profesor Čupić, političkim organizacijama su potrebni i ljudi koji poseduju znanje i ideje, pa one otuda pokazuju interesovanje za akademsko polje u kojem se stvara društvena elita. I u svetu, smatra on, postoje takve težnje, ali i načini da se one ograniče.

– Autonomija univerziteta se štiti najpre zakonom, ali i dobrim običajima i tradicijom. To će vremenom doći i kod nas. Evo, već dolaze mladi ljudi, školovani u inostranstvu i donose takve običaje i suzdržanost. Naravno, ljudi će uvek pripadati nekim orijentacijama i ideologijama, ali ih treba sprečiti da to upotrebljavaju ili čak zloupotrebljavaju na univerzitetu – zaključuje Čupić.

Na nemogućnost potpunog eliminisanja stranačkog upliva u školstvo ukazuje i sociolog mr Jovo Bakić, asistent na Filozofskom fakultetu, ali kaže da se on može ograničavati. Ključno pitanje za njega jeste da li se politika posmatra kao borba za opšte dobro ili za stranačke ili lične interese.

– Ko prati političku istoriju Srbije zna da je naše društvo uvek bilo politizovano. I danas se stranke "tuku" oko univerziteta, čak i oko osnovnih i srednjih škola. Politička kultura je usmerena ka strankama i teško da će se to brzo promeniti. Malo je onih koji se ne opredeljuju stranački. Čak i oni koji kažu da su sve stranke loše opredele se za jednu pod izgovorom da nisu sve podjednako loše – objašnjava Bakić i ocenjuje da je loše kada se političke karijere prave na univerzitetu. On takođe podseća da je politika uvek želela da uđe na univerzitet i to ne samo u Srbiji nego svuda, jer su studenti podmladak inteligencije, grupa iz koje se regrutuju budući političari i rukovodioci: "Ako stranke ne mogu legalnim putem da to ostvare, naći će drugi način. Funkcioneri njihovih podmladaka će instrumentalizovati studentske organizacije za sprovođenje stranačke politike".