Čiraši stradaju od aspirina

U Beogradu zbog krvavljenja izazvanog nepravilnom upotrebom aspirina i tableta koje reumatičari koriste za ublažavanje bolova godišnje umre oko 130 osoba, a hiljadu pacijenata lekari Urgentnog centra spasu u poslednji čas. Ovaj podatak, koji se ne odnosi na zdrave ljude, već na osobe koje ove lekove uzimaju, a imaju osetljivu sluzokožu želuca, izneo je profesor dr Miodrag Krstić, na nedavno završenom Kongresu gastroenterologa Srbije. On je upozorio da je to tek 15 odsto pacijenata od ukupnog broja pacijenata koji krvare i koji u teškom stanju stignu u Urgentni centar, gde se lekari bore za njihov život.

– Ovi pacijenti su "kolateralna šteta" kardiologa i reumatologa, koju rešavaju gastroenterolozi. Godinama upozoravamo na neželjena dejstva aspirina i nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) za ljude koji su u riziku, ali ne vredi. Po onoj narodnoj, svako bije u svoju tarabu, a o teškim komplikacijama se retko govori. Kardiologija ima veliki marketing. Doktori spominju preventivnu ulogu aspirina, ali onda te komplikacije retko pominju. Do svakoga mora da dođe informacija da i aspirin u maloj dozi od 80 miligrama, koja se preporučuje za smanjenje rizika od infarkta, nije bezbedan za osobe koje imaju faktore rizika za krvavljenje – objašnjava dr Krstić, direktor Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju KCS.

Doskora se smatralo da lekovi iz ove grupe oštećuju sluzokožu samo gornjeg dela digestivnog sistema, ali je poslednjih godina dokazano da ovi lekovi utiču i na tanko i debelo crevo. Ko ne podnosi ove lekove, koji oštećuju sluzokožu gornjih delova organa za varenje, može da oseti različite simptome – od dispepsije (muka, bol ili nelagoda, gorušica, povraćanje) do pojave oštećenja sluzokože i čira koji krvari ili pukne.

– Ovaj problem je potpuno potcenjen, komplikacije o kojima govorim retko se pominju, a ljudi umiru. To je veliki društveni i medicinski problem, a o njemu se govori manje nego o sidi, bronhijalnoj astmi ili multiplom mijelitisu, iako su ovo bolesti od kojih se mnogo ređe umire nego od krvavljenja iz digestivnog sistema izazvanog ovom grupom lekova. Samo prošle godine održao sam 150 predavanja širom Srbije, znači jedno nedeljno, a sada na Kongresu vodio sam jednodnevni kurs o ovom problemu posvećen lekarima u domovima zdravlja. O ovome mora da se govori više – smatra naš sagovornik, koji je pre sedam meseci na sastanku kardiologa u Srpskom lekarskom društvu ušao "u ring" s našim kardiolozima upozoravajući na neželjena dejstva aspirina.

Četiri su glavna faktora rizika za nastanak krvarenja: ranija ulkusna krvarenja (čir), zatim ranije dokazani čir koji nije krvario, starosna dob iznad 65 godina i neka pridružena bolest poput oboljenja srca, krvnih sudova ili mozga, ali i dijabetesa. Dr Krstić kaže da svaki lekar, bilo lekar opšte prakse, ili kardiolog i reumatolog, pre nego što preporuči neki od lekova iz ove grupe mora precizno da utvrdi da li postoje pomenuti faktori rizika.

– Osobe sa samo jednim faktorom rizika ima 0,8 odsto rizik od krvavljenja, dok onaj sa dva faktora – dva odsto. Na prvi pogled to nije mnogo, ali ako shvatite da je reč o lekovima koje uzima milion ili dva miliona ljudi, dobijate alarmantni broj da će kod svakog stotog doći do krvavljenja. Na milion ljudi to je 10.000 pacijenata. Zato stalno ponavljamo da kada jedna osoba ima više od jednog rizika mora da bude pod obaveznom gastroprotekcijom, da uzima takozvane blokatore protonske pumpe ("omeprol", "kontrolok", "neksijum") koji u značajnoj meri smanjuju rizik od krvarenja. S tri faktora rizik je skoro 18 odsto – objašnjava dr Krstić.

Velika zabluda postoji kod običnog sveta, ali i kod lekara da osoba sa osetljivim želucem i čirom može ove lekove da uzima u vidu injekcija ili supozitorija (čepića).

– Zaboravlja se na mehanizam dejstva ovih lekova, koji deluju sistemski, preko krvi. Znači, verovatnoća pojave neželjenih dejstava ne zavisi od oblika u kojem se lek daje. Ova činjenica se često zapostavlja i uzrok je brojnih lekarskih grešaka. Znatan broj lekara i dalje smatra da su injekcije i supozitorije bezbedan oblik i propisuje ih čak i osobama sa dokazanim krvarenjem ulkusa. Reč je o drastičnoj lekarskoj grešci koja može da dovede do fatalnog ishoda. U Urgentnom centru KCS zabeležena su smrtonosna krvarenja uzrokovana samo jednom supozitorijom "diklofena" – navodi dr Krstić.

Posebna nevolja je što su ovi lekovi kod nas u slobodnoj prodaji, tako da ih ljudi često uzimaju samoinicijativno u proizvoljnim dozama. Problem je i što pacijenti lekove koji sprečavaju krvavljenje, a koje moraju da uzimaju ljudi sa visokim rizikom, koji ne mogu bez aspirina ili lekova za ublažavanje reumatskih tegoba, kupuju iz svog džepa.