Sarkozi u "drim-timu"

Dolazak Nikole Sarkozija na čelo Francuske, koji je u nedelju dobio 53,06 odsto glasova, pozdravili su lideri Evropske unije kao konačan raskid sa prošlošću u Francuskoj i pridruživanje generaciji političara u Evropi koja je rođena pedesetih godina, dakle posle Drugog svetskog rata. Sarkozi je istih godina kao Angela Merkel (52), a tu blizu su i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (51), zatim očekivani naslednik Tonija Blera u Laburističkoj partiji Gordon Braun (56) i mnogi drugi.

Žak Širak je među poslednjim državnicima u Evropi koji su rođeni pre Drugog svetskog rata. Na evropskoj političkoj sceni je uveliko posleratna generacija političara koju, kako mediji često nagoveštavaju, krasi pragmatičnost koja bi trebalo da oživi Evropsku uniju i da joj nov podsticaj, znatno drukčiji od onoga koji je stvorila stara garda kao što su Helmut Kol, Fransoa Miteran, Žak Širak, Margaret Tačer i Žak Delor.

"Gardijan" prenosi da u Briselu predstavljaju Merkelovu, Sarkozija, Brauna i Baroza kao reformistički "drim-tim". Od novog predsednika Francuske očekuje se da svojom akcijom da neophodan podsticaj izlasku iz političke krize, odnosno blokade u kojoj se našla Evropa posle maja 2005. kada su Francuzi rekli "ne" tekstu evropskog ustava. Mada se Sarkozi, kao uostalom i njegov protivkandidat Roajalova, u predizbornoj kampanji više bavio unutrašnjom politikom, njegovi stavovi prema Evropskoj uniji su poznati, što je, u žaru pobede, najavio i preksinoć. On je naglasio da je njegovim dolaskom na čelo države Francuska ponovo u Evropi i da će njegovo prvo državničko putovanje, posle ulaska u Jelisejsku palatu 16. maja, biti u Brisel i Nemačku, koja sada predsedava Evropskoj uniji.

Sarkozi je i u predizbornoj kampanji, umesto novog referenduma koji je zagovarala njegova protivkandidatkinja Segolen Roajal, predložio donošenje skraćene verzije ustavne povelje, o kojoj bi se izjasnio parlament i koja bi trebalo da zameni propali evropski ustav.

Ono, međutim, što Francuze u ovom trenutku mnogo više zanima jeste kako će se dolazak novog predsednika odraziti na njihove živote, o čemu su mišljenja oštro podeljena. Sarkozi je, inače, političar koji među Francuzima izaziva ekstremne stavove (ili su za njega ili ga ne podnose), što je uostalom pokazala i atmosfera posle prvih nezvaničnih rezultata izbora kada je širom Francuske došlo do nereda koje su izazvali pripadnici levice, nezadovoljni rezultatima. Bilo je zapaljenih automobila, povređenih policajaca, privedenih demonstranata, suzavca... Čovek koji je još kao ministar policije dobio nadimak "Sarko Ameriken" a svojom predizbornom platformom jasno nagovestio da želi da uništi francuski socijalni model i da ojača policijsku državu, kod mnogih izaziva podozrenje.

Hiperaktivan, preambiciozan, radoholik koji se nikada ne odmara, kako ga predstavljaju njegovi biografi, novi predsednik Francuske je svestan da će najteži zadatak imati kod kuće i zato je u govoru posle izborne pobede, bez euforije, nastojao da se predstavi kao predsednik svih Francuza.

Rođen 1955. godine u Parizu, Nikola Sarkozi često izaziva polemike i zbog svog porekla, s obzirom na to što je njegov otac Pol (od Pal) Sarkozi imigrant iz Mađarske (zapravo disident iz mađarske aristokratske porodice), a majka Andre Malah kćerka Jevrejina iz Soluna. Novi predsednik Francuske je često isticao koliko je bio vezan za dedu (majčinog oca) Arona Malaha (koji je prešao u katoličku veru i promenio ime u Benedikt kada se oženio Francuskinjom), koji mu je usadio ljubav prema generalu De Golu.

Suprotno većini francuskih političara, Nikola Sarkozi nije pohađao elitnu Nacionalnu školu za administraciju (ENA), ali to što je radio kao advokat mnogo je značajnije, kažu njegovi saradnici, jer ga je to naučilo da razume ljude i pomaže im. Reforme koje je nagovestio, mnogi Francuzi komentarišu sa "crno nam se piše", dok oni koji su za njega glasali kažu da je to bilo najbolje rešenje.

U to da su Francuskoj nužne velike reforme niko ne sumnja, ali o konceptu tih reformi njeni građani su pokazali jasnu podeljenost. Segolen Roajal, koja je zagovarala koncept socijalnog mira i pravde, dobila je 46,94 odsto glasova. Razlika od oko šest odsto glasova koja je njemu omogućila pobedu a njenim pristalicama donela veliko razočarenje, dok je njoj kao kandidatkinji Socijalističke partije odmah usledio sukob u partiji sa neistomišljenicima, odvešće Francusku sigurno u  novom pravcu. Koliko će on biti dobar za Francuze, sami će osetiti na svojoj koži.

Za sada novopečeni predsednik može još mirno da prima čestitke koje stižu sa svih strana, najpre od Džordža Buša, zatim Tonija Blera, Romana Prodija, a posebno od Angele Merkel i Žozea Manuela Baroza koji su izrazili nadu da će njegovim dolaskom oživeti "umrtvljena" Evropa.

Gordana Popović

--------------------------------------------------------------------------

SAD: Bolje nego sa Širakom

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7. maja – Naši prijatelji opet pobeđuju – verovatno od sinoć priča američki predsednik Džordž Buš. Takve reči odavno priželjkuju da čuju njegovi sunarodnici, kao znak da je njihovim trupama u Iraku krenulo bolje, ali razlog za vanredno zadovoljstvo šefa Bele kuće je trijumf – Nikole Sarkozija na predsedničkim izborima u Francuskoj.

Buša, reklo bi se, odavno neka vest nije toliko obradovala kao ta, juče pristigla iz Pariza. Na mesto Žaka Širaka koji mu je stalno "zvocao", pogotovu zbog invazije na Irak, dolazi čovek koji je, kako se ovde ističe, poručio: "Američki prijatelji mogu da računaju s našim prijateljstvom, Francuska će uvek biti uz njih kada im je potrebno".

Takve reči oduševiće i Bušove pristalice zadužene za ishranu nacije. I s "najpatriotskijih" ovdašnjih jelovnika nestaće poslednji tragovi odbojnosti prema francuskom specijalitetu, pomfritu, koji je ovde bio prekršten u "krompiriće slobode", u znak protesta zbog "izdaje" prekookeanskog saveznika, kako je tumačeno tamošnje protivljenje vojnom pohodu SAD na Irak.

Odmah po objavljivanju izvesnosti većinskog opredeljenja francuskih birača, Buš je telefonom pozvao pobednika da mu čestita – navode američki mediji, u kojima je Sarkozi "vest dana", nadmašujući publicitet rezervisan mahom za domaće i drame na dalekom frontu. Dve zemlje su "istorijski saveznici i partneri, i predsednik Buš očekuje da s novoizabranim predsednikom Sarkozijem sarađuje za nastavak našeg jakog savezništva" – izjava je portparola Saveta za nacionalnu bezbednost Gordona Džondroa, u kojoj protokolarnost ne dozvoljava erupciju emocija.

Mediji su, naravno, neposredniji. "Novi francuski predsednik je pristalica jačanja veza sa SAD" – ističe "Njuzvik" u internetskom izdanju, uz napomenu da su zbog iskazane želje za približavanje Vašingtonu, Sarkozija njegovi domaći kritičari nazvali "novom Bušovom pudlicom", što je pogrdni nadimak koji su britanski opozicionari ekskluzivno nadevali svom premijeru Toniju Bleru. "Nemam nameru da se izvinjavam što osećam naklonost prema najvećoj demokratiji na svetu, koja je omogućila Francuskoj i Evropi da sačuvaju slobodu" – citira se, pri tom, jedna od Sarkozijevih poruka koja spada u njegov najavljeni novi kurs.

U Sarkoziju se vidi lider spreman da primeni neke karakteristike američkog modela. Navodi se, tako, njegova orijentacija za "smanjivanje poreza, više rada za veću zaradu, povećavanje potrošnje kako bi se povećala zaposlenost, oštrije mere protiv kriminala i terorizma".

Prijateljstvo podrazumeva razumevanje i za razlike u gledištima – reči su Sarkozija kojima se ovde takođe daje izvestan publicitet. Kao elementi diferencijacije se nabrajaju – njegovo zalaganje za smanjivanje globalnog zagrevanja, obećanje da će održati "socijalnu sigurnost", striktno regulisanje posedovanja ličnog naoružanja, drugačiji pristup imigraciji…

Konzervativnim krugovima blizak "Vašington tajms" ocenjuje Sarkozija kao "harizmatičnu ličnost" spremnu da se odrekne mnogo čega u "Širakovom nasleđu". Na primer: da će nastojati da povrati deo globalnog uticaja Francuske koji je delimično "prepušten" Britaniji, Nemačkoj, pa "i zemljama u razvoju kao što su Kina i Indija". "Vašington post" upozorava, međutim, da je "Sarkozi više impresioniran onim što Amerika radi u svojoj kući nego njenim potezima po svetu". A da to znači, pre svega, da "želi da razvije zdravu ekonomiju i ojača Evropu kako bi ona postala pouzdan partner SAD".

Pobedu Sarkozija ovdašnji zvaničnici doživljaju i kao kompletiranje zaokreta u sektoru koji je bivši šef Pentagona Donald Ramsfeld kritikovao kao "staru Evropu", imajući u vidu pre svega – Francusku i Nemačku, zbog njihovog otpora invaziji na Irak. Kancelarka Angela Merkel se, naime, u Vašingtonu doživljava kao "novi snažni evropski partner" a to svojstvo se pripisuje i Sarkoziju.

M. Pantelić