Penzije da prate zarade

Savez penzionera Srbije ovih dana će po ko zna koji put presaviti tabak i od Vlade Srbije zatražiti da na dnevni red stavi pitanje izmene postojećeg Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, misleći pre svega na izmenu načina obračuna penzija kako bi se zaustavio pad standarda najstarije populacije.

Republički odbor Saveza penzionera Srbije izneo je na poslednjoj sednici predlog buduće formule za obračun prinadležnosti prema kom bi one trebalo da se usklađuju od 65 do 70 odsto s rastom zarade, a ostatak s rastom troškova života, potvrdio je za "Politiku" Đuro Perić, član Upravnog odbora PIO fonda.

– Ako se zna da će ubuduće učešće penzija u zaradama sve više opadati, pa je već sada ispod donje granice od 60 odsto koja je propisana zakonom, penzionerskim udruženjima ne preostaje ništa drugo nego da se kod nadležnih izbore za zaustavljanje daljeg obezvređivanja penzija – kaže Perić.

Prema njegovim rečima, nadležnima se predlaže da se penzije ubuduće usklađuju kvartalno a ne dva puta godišnje kao do sada, kao i da iznos na penzijskom čeku ne može da padne ispod 65 odsto od prosečne zarade, umesto dosadašnjih 60 procenata. Od nadležnih će se takođe zahtevati da najniža penzija više ne bude ista za sve, već da se određuje prema godinama radnog staža i u zavisnosti od toga i povećava. U situaciji u kojoj se sada obračunava najniži iznos na čeku, ista primanja imaju i onaj penzioner koji je radio 30 godina i onaj koji je imao 15 godina radnog staža, ali su bili loše sreće da im plata tokom svih tih godina bude vrlo mala.

Ubuduće to tako ne bi trebalo da bude, ističe Perić, i naglašava da bi se iznos određivao prema godinama staža. Tako bi, primera radi, neko ko je radio 20 godina dobijao 35 odsto od prosečne zarade, a oni s još dužim stažom više.

Vlasti će takođe biti predočeno da su dosadašnja izdvajanja od 0,10 odsto za društveni standard penzionera i to samo od uplate doprinosa vrlo mala i ne mogu da pokriju potrebe penzionera pa se predlaže njihovo udvostručivanje. Dakle, umesto 0,10 da se izdvaja 0,20 odsto ali od ukupnih sredstava.

Kako se ne bi pravila velika razlika između najviših i najnižih penzija gde je sada najveći iznos na čeku vredan kao 10 najnižih penzija, predlaže se da ubuduće najviša penzija iznosi tri prosečne plate umesto dosadašnjih pet, kaže Perić, tako da bi, recimo, ona u ovom trenutku bila oko 51.000 dinara.

Isto važi i za nacionalne penzije. Dakle, da one ne idu vrtoglavo gore, već da oni koji ih primaju mogu da računaju da će one uvek biti u protivvrednosti "tri proseka". Penzioneri, po svoj prilici, neće državi oprostiti ni protivzakonito zakinute iznose zbog retroaktivne primene zakona, zbog čega im je 2002. uzeto po 1.500 dinara, a 2005. još oko 1.400 dinara, u proseku.

– Dakle, ovih 2.900 dinara koje nam je država ostala dužna tražimo da se vrate kao neka vrsta duga. Jer, i Ustavni sud je doneo odluku da je penzionerima za poslednji kvartal 2005. godine sledovalo usklađivanje penzija, a to nije učinjeno zato što je novi Zakon o PIO umesto od 1. januara 2006. počeo da se primenjuje ranije, od oktobra 2005. godine, pa je to dovelo do trajnog umanjenja prinadležnosti – pojašnjava ovaj predstavnik penzionera.

Ukoliko bude potrebno, penzioneri će za ovakav predlog izmene postojećeg zakona prikupiti 30.000 potpisa svojih članova i uputiti ga Skupštini Srbije na usvajanje, izričit je Perić.