Mrvica budućim doktorima nauka
Koliko država brine o mladima koji posle zasluženo dobijenih (i skupo plaćenih) fakultetskih diploma žele da obogate svoje znanje, da magistriraju i doktoriraju, na ponos svih nas?
Na sajtu Ministarstva prosvete nedavno je objavljen spisak imena i prezimena samo 25 mladih doktoranada iz cele zemlje i sa svih državnih univerziteta (reč je o društvenim naukama i kandidatima sa pravnog, ekonomskog, filozofskog i filološkog fakulteta) koji će dobijati stipendije za vreme doktorskih studija.
Za sve njih zajedno izdvaja se 600.000 dinara mesečno iz budžeta Ministarstva prosvete. Oni su svojim prosekom ocena (preko 9,00) na fakultetu i kasnije na masteru zaslužili tih tridesetak hiljada dinara mesečno, ali je principijelno pitanje mnogo dublje: šta je sa onima koji su konkurisali i čiji je prosek takođe iznad 9,00, kojih je na desetine pa i stotine – zar oni ne zaslužuju materijalnu pomoć države?
Među desetinama i stotinama onih koji su takođe sa visokim prosekom diplomirali i magistrirali odričući se svojih mladalačkih zadovoljstava, sigurno je veliki broj budućih doktora nauka čiji roditelji sastavljaju kraj s krajem, pa su prinuđeni da ,,u hodu” rade razne poslove: čisteći stambene prostorije, čuvajući tuđu decu, raznoseći po kućama poručeni roštilj...
Toliko o mladima koji predano uče i pošteno stiču diplome i nova znanja, ali i ozbiljno razmišljaju: ima li smisla živeti u zemlji koja se kroz simboličan i neodgovarajući način, gotovo potcenjivački ,,odužuje” mladima – deleći im mrvice?
Na drugoj strani, bilo bi komično da nije žalosno: veliki broj direktora javnih i drugih preduzeća i njihovi mnogobrojni zamenici i pomoćnici, koji su do enormno visokih plata i svakojakih dodataka stigli isključivo preko partijskih knjižica, primaju mesečno i po 600.000 dinara, koliko upravo svi doktorandi-specijalisti zajedno!
Nekako u isto vreme svedoci smo kako fond takozvanih nacionalnih penzija puni džepove raznim estradnim zvezdama i zvezdicama, bez obzira na to što su silnim novcem zarađenim u prošlosti obezbedili lagodan život i za svoju unučad.
Pune džepove i ljudima za čija umetnička i kulturna dela ne znaju čak ni bolje obrazovani građani. Pune džepove i prodavcima magle po raznim komisijama i odborima, i sve to naočigled onih koji su bili, jesu ili će biti pod šinjelom aktuelne vlasti.
Takvih je danas približno 450, što će reći da se iz fonda za takozvane nacionalne penzije izdvaja godišnje najmanje deset miliona evra. Taj broj je nedavno uvećan za pedesetak novih ,,nacionalnih penzionera”, što u Ministarstvu finansija očigledno ne smatraju većim rashodom, ali su zato očigledno zaboravili da osnuju fond za usavršavanje budućih mladih doktora nauka.
Zaboravlja se takođe da u našem susedstvu (o velikim i bogatim državama da i ne govorimo) nema nacionalnih penzija. U najvećem delu sveta nacionalna priznanja se dobijaju bez bilo kakvog novca i služe za čast zaslužnim ljudima koji su ponos nacije.
Zar nije normalno, najzad, da se mrvicama, koje se dele budućim doktorima nauka, i ne samo njima, pozabavi i parlament koji se u vreme najveće ekonomske krize i ubrzanog pada standarda bavi projekcijama razvoja do 2030. godine?
Ili će se možda, svi zajedno, i ministri i poslanici, setiti mladih tek prilikom prvih narednih izbora i kampanja, kada će sa svojih partijskih ćuvika obećavati kule i gradove?
Tada će, nažalost, biti kasno. Talentovani, obrazovani i bogati znanjem, mladi već razmišljaju da odu u svet, ili su na putu da odu, što više nije nikakva novost. Odlaze tamo gde se ceni pošten i profesionalan rad i gde ljudi uvažavaju darovite i vredne, to najveće blago svih koji žive u prosperitetnim zemljama.
Novinar u penziji