Izgubljena godina

Hoćete li verovati predstavnicima DS-a, DSS-a i G17 plus ako za koju nedelju, a sva je prilika da hoće, ponovo krenu u izbornu kampanju i počnu iznova da obećavaju borbu za očuvanje Kosmeta u sastavu Srbije, nastavak pregovora sa EU, smanjenje nezaposlenosti, kriminala i korupcije, povećanje stranih investicija i životnog standarda. A znate da je realizacija ovih obećanja stopirana čitavih godinu dana (od novembra prošle godine, kada su raspisani izbori do novembra ove, kada bi najkasnije, u slučaju novih izbora, trebalo da bude izabrana vlada). I da će iz budžeta za nove izbore biti potrošeno oko 1,75 milijardi dinara naših para, samo zbog toga što predsednik i premijer nisu mogli da se dogovore čija stranka treba da da ministra policije, a čija šefa BIA.

Koliko pre dva dana, Boris Tadić, predsednik Srbije i lider Demokratske stranke, izjavio je da je DS spreman da istog trenutka potpiše koalicioni sporazum o formiranju vlade, ali da neće odustati od svojih osnovnih ciljeva, očuvanja integriteta države i članstva u Evropskoj uniji.

Da li je zato tražio da njegova stranka kontroliše MUP? Ne, već zato što, kako je rekao: "Srbijom haraju kriminalci". Ali, ako je to tačno, zašto je onda pre proteklog vikenda pristao da DSS-u pripadne resor unutrašnjih poslova, pa se onda predomislio. Ako je situacija toliko dramatična po pitanju kriminala, onda se valjda nijednog trenutka ne razmišlja o tome da se onome ko je do sada dužio taj resor i doveo zemlju u takvu situaciju dozvoli da ostane na toj funkciji.

Istovremeno, funkcioner DSS-a Zoran Lončar pozvao je DS "da se odupre pritiscima i namerama da se spolja postavljaju konkretna rešenja za službe bezbednosti u Srbiji". Sudeći po onome što je juče izjavio visoki zvaničnik EU Havijer Solana ("mislim da predsednik mora da kontroliše bezbednosne službe, čak i ministra unutrašnjih poslova"), takve primedbe nisu bez osnova.

Ipak, ima li logike da je neko spolja naložio Tadićevoj stranci da DSS-u ponovo poveri izbor šefa Bezbednosno-informativne agencije budući da je upravo to pisalo u poslednjoj ponudi DS-a o podeli resora? Ili se možda Lončareva primedba odnosi na Tadićeva kadrovska rešenja u resoru odbrane, koja DSS smatra spornim. Ali zar bi onda Koštuničina stranka pristala da u svojoj poslednjoj ponudi Tadićevoj partiji ponudi baš taj resor?

I ako DSS sumnja da je Tadić toliko podložan pritisku spolja, zašto bi mu ponudio da predsedava Savetu za bezbednost, koji koordinira rad svih bezbednosnih struktura.

Teško je iz tih kontradiktornih izjava i poteza izvući princip kojim se te stranke rukovode. Baš kao što je teško poverovati da se DS i DSS otimaju o BIA i policiju zbog toga što gore od želje da uhvate Ratka Mladića i omoguće nastavak pregovora sa EU. Koštuničina stranka već je imala priliku da to učini, a nije, dok bi tadićevci, da im je zaista samo do toga stalo i da veruju da je to lako izvesti, prihvatili ponuđeno mesto zamenika šefa BIA-e, zaduženog za saradnju s Haškim tribunalom.

Posle tromesečnih pregovora o formiranju vlade ostaje mučan utisak da je način na koji su to činili Tadić i Koštunica u suprotnosti sa onim za šta se deklarativno zalažu – stabilne institucije i jedinstvo u borbi za očuvanje južne srpske pokrajine.

Jer, kakav autoritet mogu da imaju prvi čovek BIA-e i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, taman i da su najstručniji, kad njihovi podređeni gledaju ogoljenu stranačku trgovinu čelnim funkcijama institucija koje treba da budu garanti bezbednosti zemlje.

I koliko će ozbiljno predstavnici međunarodne zajednice ubuduće uzimati u obzir poruke o Kosmetu koje joj budu upućivali premijer, čija vlada odavno više nema legitimitet, ili predsednik države, koja u periodu kada se odlučuje o njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu mesecima ne uspeva da konstituiše skupštinu, formira vladu i kompletira Ustavni sud?

I o kakvom putu ka EU govorimo, kada smo došli u situaciju da bi prva značajnija pozicija Srbije u evropskim institucijama – mesto predsedavajućeg Komiteta ministara Saveta Evrope – mogla da ostane upamćena po tome što je ovim telom predsedavao ministar inostranih poslova tehničke vlade (Vuk Drašković) koji je na tu funkciju došao uredbom, a ne voljom parlamentarne većine, kako zakon nalaže.