Trijumf evropske košarke

Od našeg specijalnog izveštača
Atina – Treneru Želimiru Obradoviću i igračima Dejanu Tomaševiću i Milošu Vujaniću pripadaju velike zasluge za trijumf Panatinaikosa u Evroligi. Ipak, to nije dovoljno da bi se svgravanje moskovskog CSKA sa evropskog trona proglasilo za uspeh srpske košarke. Mada je globalizacija "proterala" domaće košarkaše iz većine velikih evropskih klubova, uspeh "zelenih" iz Atine je bez sumnje uspeh grčke košarke (Panatinaikos ima u svom sastavu polovinu igrača iz svoje zemlje, dok u ekipama ostalih učesnika fajnal fora većinu čine stranci).

Imajući u vidu veliki odliv igrača u Američku profesionalnu ligu (NBA), kao i sve češće tvrdnje nekih poznatih stručnjaka da u Evropi ima sve manje asova, posle svega viđenog na finalnom turniru Evrolige u grčkoj prestonici izvesno je da je to bio i – trijumf evropske košarke.

Iako američka NBA uvozi sve ono najbolje sa evropskog tržišta, a izvozi ono što nije po njenim standardima, kvalitet klupske košarke u Evropi je u usponu.

O tome svedoče i pobede evropskih ekipa na predsezonskim turnirima "NBA–Evropa", porast gledanosti Evrolige u Rusiji (finale prenosio kanal "Rusija" koji pokriva 93 odsto te zemlje), Kini (prvi put prenosila fajnal for Evrolige), SAD, Australiji, Novom Zelandu, Fidžiju i drugim zemljama (ukupno prenosilo 163 države), kao i činjenica da su američki lovci na talente više u Evropi nego u SAD.

Mnogi od njih su u Atini s velikom pažnjom pratili igre juniora FMP-a. Među njima i poznati trener iz "El Eja" Majk Danlivi.

Igra u finalu Panatinaikos – CSKA (93:91) bila je na veoma visokom nivou.

Ako se i oglase stručnjaci cepidlake, njihovi argumenti će se raspršiti pred mišljenjem miliona gledalaca širom sveta koji su u finalu videli 184 poena, mnogo lepih poteza i koševa, neustrašivost, napetost, bitku do poslednjeg daha.

Da sve zvezde ovoga sveta nisu samo u SAD pokazali su najbolji igrač finala Dimitris Dijamantidis (za desetak sekundi oteo loptu i u kontri postigao trojku), Teodoras Papalukas (retki su igrači na svetu koji toliko mogu da pokrenu ceo svoj tim), Miloš Vujanić (pokazao osnovnu odliku asova: u neizvesnoj završnici, pred 18.000 gledalaca, pogodio oba slobodna bacanja), Trajan Lengdon (dao dve trojke za 34 sekunda i najavio dramu), Dejan Tomašević (na zalasku karijere odigrao najbolju partiju u sezoni)…

Trener Želimir Obradović je i pre finalnog turnira pokušao da demantuje one koji tvrde da su asovi davno otišli u NBA, prepričavajući neke od nezaboravnih poteza u ovoj sezoni Evrolige (Sančez, Skola, Papalukas, Planinić…).

A na kraju je upravo on pomračio sve te zvezde, osvojivši svoju šestu titulu prvaka Evrope, odvojivši se na prvom mestu večite liste za dva koraka od Maljkovića, Gomeljskog i Ferandiza (po četiri trofeja).

Ne treba zaboraviti da je i Udruženje evropskih profesionalnih liga (ULEB), tačnije njegova Evroliga,  za sedam godina postojanja napravila korak od sedam milja, uz obilato korišćenje iskustava NBA.

Na svečanosti u Atini izvršni direktor Evrolige Đordi Bertomeu nije zaboravio da pomene i NBA i FIBU sa kojom je ULEB još ranije zakopao ratne sekire.

Generalni sekretar Fibe Patrik Bauman održao je govor u duhu najvećih diplomata, veličajući košarku i odajući priznanje Ulebu za izvanredno organizovan događaj.

Međutim, malo ko je primetio da na toj svečanosti nije bilo predsednika evropskog ogranka Fibe (Fiba – Evropa) Jorgosa Vasilakopulosa, inače Atinjanina, koji još ne može da se pomiri sa tim da evropska košarka igra po notama "nekog tamo Uleba".

Bilo kako bilo, atinski fajnal for je bio lepa najava za ono što sledi u Španiji. Ona će prvo biti domaćin Evropskog prvenstva (3-16. septembar ove godine) a zatim i organizator narednog finalnog turnira Evrolige (maj 2008. u Madridu).