Hladan vetar iz Estonije

Hladan severni vetar koji je ovih dana iz Estonije zaduvao Evropom preti da se u kratkom roku pretvori u pravu oluju sa nepredvidivim posledicama. Jedan, u suštini ideološki, sukob započet uklanjanjem iz centra estonske prestonice Talina statue "Bronzanog vojnika", spomenika koji za Rusiju i ruske žitelje baltičke zemlje simbolizuje pobedu nad nacizmom a za njihove komšije estonskog porekla početak sovjetske okupacije, uveliko je prekoračio granice diplomatskog nesporazuma.
Posle odluke Moskve da na ovo nepoštovanje sovjetske i ruske istorije odgovori zavrtanjem Talinu energetskih slavina, usledio je hitar kontrapotez – blokiranje izgradnje Severnoevropskog gasovoda (ili kako ga još zovu "Severnog toka"), projekta izuzetno važnog za Rusiju, ali još više za ceo zapadni deo Starog kontinenta. Uostalom, na njegovom čelu stoji bivši nemački kancelar Gerhard Šreder lično, a to mnogo šta govori.

Ukratko, blokiranjem izgradnje Severnoevropskog gasovoda slučaj nesrećnog "Bronzanog vojnika" se od relativno lokalnog rusko-estonskog sukoba pretvorio u nešto mnogo ozbiljnije.

Poljska računica

U subotu je javljeno da estonski premijer Andrus Ansip ne želi da primi Gerharda Šredera. Razlog: kritika bivšeg nemačkog kancelara upućena na adresu vlade u Talinu povodom odluke o izmeštanju sovjetskog spomenika. A upravo tokom pomenutog susreta trebalo je da se razgovara o premeštanju trase gasovoda, koji ide dnom Baltičkog mora, iz finskih ekonomskih morskih voda u estonske, koje su dublje i ravnije.

Na spomenike iz sovjetskih vremena kivni su i Poljaci koji su već pripremili zakon o njihovoj demontaži i preseljenju kao i spisak "nepodobnih znamenja". Očigledno i ovde imaju problema sa Rusijom. Poljska, doduše, nema ništa protiv gasa iz Sibira, ali joj smeta to što Rusi sa podozrenjem gledaju na meso koje im odavde stiže. Reč je o mesu koje Poljaci samo reeksportuju iz Kine, i za koje su vrata ostatka Evropske unije već odavno zatvorena. U Moskvi imaju sasvim prostu računicu: zašto poljskim preprodavcima da plaćaju nešto što niko drugi neće da kupi, a što (ako im treba) mogu da pazare direktno od Kineza, i to po povoljnijoj ceni.

Ne treba sumnjati da će se o "Bronzanom vojniku" i ostalim znamenjima sovjetske pobede u Drugom svetskom ratu mnogo šta čuti i na predstojećem samitu Rusije i EU koji bi od 16. do 19. maja trebalo da bude održan u Samari. Jer na relaciji Moskva–Brisel poslednjih meseci mnogo šta ne ide kako valja. Čak i ako se iz ove priče izuzmu otvorena nastojanja SAD da jednostrano i drastično promene balans vojnih snaga na Starom kontinentu, pitanja o kojima će se razgovarati u Samari dosta su škakljiva.

Energetska zavisnost od Rusije sve više opterećuje EU. Ne samo ekonomski nego i zbog činjenice da Evropljani na političkom planu sve više imaju posla sa partnerom u usponu čije perspektive rasta, još uvek, nisu u potpunosti sagledane. Jednako škakljivo je i pitanje nuklearne bezbednosti. Evropljani traže od Rusije da zatvori atomske reaktore prvog pokolenja, od kojih su neki smešteni na samim granicama "proširene" Unije. Reč je o elektranama kojih Rusija nije spremna tek tako da se odrekne i koje su, što je mnogo važnije, građene u doba kada su granice EU bile mnogo udaljenije. Slična situacija je i sa oko 110 atomskih podmornica ruske Severne flote koje su povučene iz upotrebe, ali još nisu demontirane.

Estonija i Kosovo

Zapadni sagovornici su za susret u Samari pripremili i gomilu pitanja o demokratiji, pravnoj državi, ljudskim pravima i sl. Ipak, ne treba sumnjati da će ishod ovog dela samita zavisiti isključivo od rešenja koja budu postignuta na nivou ekonomske saradnje. Novija istorija nas, nažalost, uči da Evropljani svoj glas u odbranu prava i demokratije u najvećoj zemlji na svetu, pa i šire, dižu samo onda kada im na poslovnom planu stvari ne idu željenim tokom.

Naravno, neizostavna tema biće i budući status Kosova i Metohije. Rusija je svoj stav po ovom pitanju već jasno istakla. Problem je na strani EU, jer upravo u evropskoj porodici o ovome nema usaglašenog stava. Ne može ni da ga bude, pošto je sada već i najzagriženijim zagovornicima plana Martija Ahtisarija jasno da će eventualna silom nametnuta nezavisnost južne srpske pokrajine pokrenuti pravu lavinu drugih sličnih problema. Nisu sve evropske države jednako nacionalno homogene. Neke su (poput Velike Britanije) opasno na granici raspada. Kosovska poruka mogla bi zato biti kobna.

Jasno je da će samit u Samari, osim ekonomske, imati i jasnu ideološku notu. Uklanjanje spomenika sovjetskim vojnicima u pojedinim državama kao i prihvatanje američkih raketnih baza i radarskih stanica samo su deo te igre. Izuzetno burna reakcija NATO na "kažnjavanje" Talina od strane Moskve to najbolje potvrđuje.