Fuzija ruskog atoma

A t o m e n e r g o p r o m – široko razuđena struktura koja će se za manje od dva meseca ukazati pod tim imenom (kao još jedan državni "holding") – uskoro će objediniti, odnosno staviti pod jednu kapu, sve što je u Rusiji a da je u vezi sa civilnim sektorom nuklearne energije, znači 65 kompanija. Od onih na iskopu uranijuma do proizvođača reaktora za elektrane, uključujući naučna istraživanja i organizacije za staranje o nuklearnom otpadu.
Velika fuzija ruskog mirnodopskog atoma naložena je o majskim praznicima jednim Putinovim dekretom, ali uz "crvenu štrihlu" hitnosti poduhvata. Sve bi moralo da dođe pod konac već do kraja juna, poručeno je iz Kremlja vladi premijera Fratkova. To je velika pobeda šefa Rosatoma Kirijenka, koji je uverio Kremlj da će zemlja ostati bez dovoljno elektrike, ako se u većoj meri ne osloni na uran.

U zimu 2006. Kirijenko je dramatično signalizirao SOS. Tvrdio je da potrošnja elektrike napreduje upola brže u odnosu na proizvedene kilovate, kao i da postoji opasnost da veliki gradovi u nekom trenutku budu u mraku. To se tada upravo dogodilo Moskvi.

Deset ruskih "atomki" (31 reaktor) daju ovog časa 16 odsto "nacionalne struje". U vreme mraza, Ujedinjeni elektrosistem (UES) napajao je Moskvu sa 15.900 megavata, ali to je bio proizvodni limit. Čubajsovi "klasični" generatori "tresli" su se od napora. Rosatom je pridodao napajanju i 14 milijardi kilovat-časova "atomske struje" (5,3 odsto više u odnosu na januar 2005), ali to je bilo sve.

Izveštaj o situaciji donet je na sto šefa države. Kirijenkov argument da Rusija ne može rešiti problem bez atoma dobio je prevagu.

Nuklearci sada imaju zeleno svetlo i pojava Rosatomenergoproma je korak od kojeg se očekuju efekti. Reč je o reorganizaciji nekadašnjeg sovjetskog nuklearnog sektora (uranijum iz Kazahstana, turbine iz Ukrajine) u ruski i znatno većoj proizvodnji atomske energije već tokom dve naredne decenije. Prema objavljenom, Rusija će 2030. trošiti 25 odsto energije nuklearnog porekla, dobijene uz pomoć 40 novih reaktora.

Proizvodnja reaktora bi, međutim, trebalo da donese prihode, pripremom još 60 dodatnih jedinica za izvoz klijentima u inostranstvu. Među kupcima tehnologije su Iran, Indija, Pakistan i Kina. Cena, okačena o domaće reaktore je 60 milijardi dolara. Stav je da se industrija osposobi da obezbeđuje sredstva izvozom.

Novi zadatak prati kampanja snažne međunarodne promocije. Jedan od još neformalnih kandidata za šefa države Sergej Ivanov, posetio je na primer krajem aprila Kovrov, 250 kilometara severoistočno od Moskve, gde se u bivšoj fabrici mitraljeza proizvode gasne centrifuge (neophodne u procesu obogaćivanja urana). U Kovrov su pozvani i strani dopisnici, tako da je poseta prošla pod reflektorom strane štampe.

"Eto našeg nouhau, i naših ljudi", citiran je Ivanov. "Ta tehnologija nikome neće biti ustupljena", citiran je.

Želelo se podvući da je ruska nuklearna tehnologija pod pouzdanom kontrolom i ne može "procuriti" neovlašćenim korisnicima. Drugo, da se ona neće lako ni ustupati, pošto je ispred zapadne. I, treće, da se mogu ipak učiniti komercijalno zasnovani izuzeci, na primer u slučaju Kine.

Ivanova je pratio Kirijenko. On je izjavio da će se u Kovrov uložiti još milijardu rubalja. Fabrika će posle toga učetvorostručiti proizvodnju centrifuga. Mimo Kovrova, centrifuge se proizvode i u zavodu Tošmaš, i mogu da, neprekidno radeći, traju čak 30 godina.

Reorganizacija nuklearnog sektora je deo nacionalnog plana, usredsređenog na eliminisanje zavisnosti od trgovanja resursima. Plan uključuje velike infrastrukturne projekte, gradnju puteva, železnica, aerodroma, luka i poduhvat tzv. druge elektrifikacije Rusije. On podrazumeva ubrzanje rasta "šampiona", avio-industrije, brodogradnje, vojnoindustrijskog kompleksa i nuklearne energije i investicije u razvoj fundamentalnih i primenjenih naučnih istraživanja. Sve skupa, krupan modernizacijski impuls, ali sve vreme pod rukom države. Kažu, Moskva uči od Japana i Južne Koreje.