Evropljani traže smenu Volfovica

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. maja – Svetska banka je u vanrednom kadrovskom stanju: priprema smenjivanje svog predsednika, Amerikanca Pola Volfovica (63). Istražni komitet njenog odbora izvršnih direktora je, kako se nezvanično čuje, ocenio da je Volfi prekršio pravila kad je pre 20 meseci svojoj intimnoj prijateljici Šahi Rizi (53) dao zamašnu povišicu, pa da zato treba da podnese ostavku.

Situacija je vanredna i u strateškom smislu. Smena bi, naime, nanela bolan udarac vođstvu SAD u globalnim poslovima, njeni pobornici nastoje da nađu način kako da je izvedu – bez povećavanja postojećih neslaganja s Belom kućom koja je Volfovica isturila na taj visoki međunarodni položaj.

I sama dramatizacija je vanredna. Nikad dosad predsednik Svetske banke nije sklonjen s dužnosti u kriznoj atmosferi kakva sada vlada, pa nema presedana na osnovu kojeg bi se zaključilo šta sve sledi u takvom procesu – sugeriše "Njujork tajms".

Istražni komitet svoj nalaz još drži u tajnosti, a mediji se pozivaju na naznake iz obaveštenih krugova. Po tim verzijama, Volfovic bi mogao da "odleti" na jedan od dva načina: ili tako što bi mu se iskazalo nepoverenje i pružila mogućnost da se sam povuče, ili da mu se direktno uruči otkaz.

U zahtevima za smenjivanje najenergičniji su predstavnici zemalja Evrope, tradicionalnih saveznika SAD. O svojoj težnji obavestili su administraciju američkog predsednika Džordža Buša, koji je nedavno ponovio da ima "puno poverenje" u Volfovica.

Na vanrednim iskušenjima je, pri tom, i tradicija podele vodećih uloga u glavnim međunarodnim finansijskim institucijama. Amerikanci su stalno na čelu Svetske banke a Evropljani za kormilom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ali se osećaju komešanja oko oba ta vrha.

Još pre postavljenja Volfovica, koji je primljen sa zazorom zbog toga što je kao zamenik šefa Pentagona bio jedan od glavnih projektanata rata u Iraku, grupa Evropljana je u opticaj pustila predlog da se odustane od običaja da predsednik Svetske banke obavezno bude vašingtonski kadar.

Pravo na tu funkciju Amerika obrazlaže činjenicom da je najveći akcionar (16,4 odsto). Ali, ulog udruženih Evropljana je dvostruko veći.

Vašington se angažovao za pretumbavanje običaja u MMF. Prema navodima njujorškog dnevnika, Bušova ekipa se založila da se u toj instituciji glasački udeo Evropljana smanji, a da se poveća uticaj Kine i drugih brzorastućih ekonomija…

Zasad, kako se navodi, među razvijenim zemljama podršku Volfovicu daju samo SAD, Japan i Kanada, čiji je ukupni udeo u finansiranju banke – manji od 30 odsto. Od juče je bitno oslabljen i Volfovicev tim: ostavku je podneo njegov glavni savetnik Kevin Kelems, koga je sa sobom doveo iz Pentagona. U postojećim okolnostima, vrlo je teško biti efektivan u unapređivanju misije Svetske banke – obrazložio je Kelems svoj korak.

Uzdrmani predsednik te institucije nalazi snage za protivnapad. Kaže da se protiv njega vodi "prljava kampanja".

Njegovi kritičari tvrde pak da je odstupio i od svog proklamovanog "rata protiv korupcije i siromaštva" kad je svojoj prijateljici dao ogromnu povišicu. On jeste poštovao normu banke da u njoj ne može da opstane službenica koja je u intimnoj vezi sa šefom, pa je Šahu Rizu premestio u Stejt department. Problem se pojavio kad je utvrđeno, kako se saopštava, da joj je bez odobrenja odbora, u tom transferu povećao godišnju platu, iz fonda banke, sa 132.660 na 193.590 dolara (čime je, uzgred budi rečeno, za 10.000 premašila prinadležnosti šefovice diplomatije Kondolize Rajs).

Afera može da naškodi i – najnemoćnijima. Mnoge vlade, naročito evropske, nagoveštavaju da neće uplatiti priloge u fond za pomoć siromašnima u svetu, sve dok se Volfovic ne "ukloni" – izveštava "Vašington post", prenoseći sličnu bojazan i Elizabete Stjuart iz organizacije Oksfam, posvećene borbi protiv siromaštva.

Strateški odnosi su, upozorava se, na novom teškom ispitu. Uzdrmano je u konkretnom slučaju čak i partnerstvo SAD i Evrope. Nije zasad poznato – kroz koju dozu iskušenja prolazi intimno partnerstvo Volfovica i Rize.