Ruska protiv francuske rezolucije o Kosmetu

Ambasadori država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sinoć su u Njujorku počeli neformalne razgovore o nacrtima dveju oprečnih rezolucija o statusu Kosova i Metohije, koje su pripremile Rusija i Francuska. Iako se o nacrtima rezolucija ne govori zvanično, jučerašnja prištinska štampa je prenela reči izaslanika Evropske unije za Kosovo Štefana Lenea koji je rekao da je u sedištu SB pre dva dana "počela izrada nacrta rezolucije za Kosovo, zasnovana na Ahtisarijevom predlogu". Lene nije govorio o detaljima nacrta rezolucije, niti o tome ko je pisac predloga tog dokumenta, ali je naveo da to uključuje međunarodne kontakte i da će pisanje nove rezolucije "oduzeti malo vremena, jer uključuje i međunarodne susrete kako bi se prevazišle eventualne prepreke".

Ruski predlog rezolucije, međutim, sadrži ozbiljne rezerve prema Ahtisarijevom predlogu rešenja statusa Kosova i Metohije i podrazumeva nastavak pregovora između Beograda i Prištine, koji bi doveo do obostrano prihvatljivih rešenja. Jedan od zahteva je i da se "primi k znanju" predlog Srbije za rešavanje statusa pokrajine. Rusija, takođe, predlaže da novom rezolucijom UN za Kosovo treba pozvati na potpuno ispunjavanje Rezolucije 1244 i stvaranje multietničkog društva u toj pokrajini, uz punu zaštitu svih objekata od verskog ili istorijskog značaja. Ruskim predlogom se istovremeno zahteva "fazno sprovođenje budućeg sporazuma o rešavanju statusa Kosova".

Rusi ne odustaju

Premijer Vojislav Koštunica juče je podržao ključne elemente ruskog predloga i istakao da je "za Srbiju najvažnije da ruski predlog jasno predviđa da nova rezolucija u potpunosti potvrđuje Rezoluciju 1244, odnosno državni suverenitet Srbije na Kosovu i teritorijalnu celovitost Srbije".

Izražavajući spremnost Srbije za konstruktivno i odgovorno učešće u razgovorima o pronalaženju kompromisa, premijer je ponovio da ne sme da dođe do prekrajanja međunarodno priznatih granica "jer je to ključni princip koji važi za sve države sveta, pa mora važiti i za Srbiju".

S druge strane, francuski predlog, koji nosi naziv "Elementi", otvara vrata sprovođenju Ahtisarijevog plana, za koji nije bilo moguće obezbediti saglasnost svih članica SB. Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandra Rašković-Ivić kaže za "Politiku" da je Francuska samo predlagač ove rezolucije, pošto su SAD već dugo vršile pritisak na neku od evropskih zemalja koja bi trebalo da predloži rezoluciju. Rašković-Ivić podseća da je specijalni američki ambasador za Kosovo i Metohiju Frenk Vizner u ponedeljak u Parizu najavio rezoluciju "koja nastaje na bazi Ahtisarijevog plana i koju SAD u potpunosti podržavaju".

Francuski "Elementi"

U francuskom predlogu traži se da se odredbama nove rezolucije zamene prethodne rezolucije SB posvećene Kosovu, kao i da se mandat Unmika i Kfora ograniči na 120 dana, koliko bi iznosio prelazni period između sadašnje uprave Kosova i uspostavljanja budućih međunarodnih i lokalnih mehanizama vlasti, kako je, inače, zamišljeno i Ahtisarijevim planom.

Kako "Politika" saznaje, francuski predlog rezolucije poziva se na Glavu 7 Povelje UN, koja se odnosi na akcije koje SB, kao organ UN koji je zadužen za očuvanje mira u svetu, sprovodi u svim situacijama gde su mir i bezbednost ugroženi. Rezolucija 1244 takođe uključuje Glavu 7, ali prilikom njenog donošenja 1999. godine smatralo se da mir i bezbednost na toj teritoriji ne postoje zbog bombardovanja i akcija srpskih vojnih snaga.

Predsednica Koordinacionog centra tvrdi da se usled pritiska SAD na mnoge nestalne članice bezbednosti preskače i procedura. "Bilo bi normalno da se sačekalo da svaki od ambasadora zemalja SB napravi svoj izveštaj i da se na temelju zajedničkog izveštaja misije UN obave konsultacije, pa tek onda pristupi sastavljanju rezolucije. Ovakvo ubrzanje zaista govori o blic-krigu", zaključuje Rašković-Ivić.

Brzina se tumači pokušajem da se za vreme američkog predsedavanja SB usvoji rezolucija, ali ako se u tome ne uspe, moguće je da ona dođe na dnevni red u junu, kada predsedava Francuska kao njen predlagač.

-------------------------------------------------------------------------

Glava 7 Povelje UN

"Politikin" izvor tvrdi da su se francuski pravnici konsultovali sa američkim i britanskim kolegama, i odlučili se na pozivanje na Glavu 7 Povelje UN, verovatno zbog toga što ona govori o tome da SB donosi rezolucije i aktivnosti koje su imperativne prirode, odnosno one koje moraju da se izvrše. Dakle, njih neka država ne može da suspenduje pozivanjem na ustav i teritorijalni integritet. (Takve akcije UN nisu sprovodile od intervencije u Severnoj Koreji, pedesetih godina.) U tom smislu i Srbija bi morala da prizna "prirodni karakter" takve odluke.

Međutim, ukoliko bi se neka rezolucija sada pozvala na Glavu 7 Povelje UN, to bi značilo da su i dalje mir i bezbednost ugroženi na Kosovu i Metohiji, što je u potpunoj suprotnosti sa sadržajima tromesečnih izveštaja sa kojima su tokom osmogodišnjeg mandata specijalni predstavnici generalnog sekretara UN upoznavali SB. Podsetimo, izveštaji su uvek govorili o napretku u očuvanju mira i bezbednosti, postizanju standarda, a kasnije i o korektnom transferu ovlašćenja sa Unmika na privremene institucije.

Ukoliko bi se sada ponovo konstatovalo, kao 1999. godine, da su mir i bezbednost na Kosmetu ugroženi, to bi značilo da kompletna misija Unmika – nije obavila svoj posao. Ako ne žele da se to dogodi, na Kosovu i Metohiji bi ponovo trebalo da se dogodi nasilje koje bi opravdalo primenu Glave 7 Povelje UN.