Solanin doprinos sastavljanju vlade

Izjava Havijera Solane, visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost da je "ključno" da Boris Tadić "kontroliše službe bezbednosti" u Srbiji, predstavljala je pravi poklon za Miloša Aligrudića, koji je nešto više od sat vremena ranije u srpskom parlamentu konstatovao da su u Demokratskoj stranci "očigledno od nekoga dobili instrukcije da je bilo kakvo prisustvo Demokratske stranke Srbije u vladi, ili bilo kakvo mešanje u sektor bezbednosti ili obaveštajnih službi u Srbiji, nedopustivo".

Solanine reči, izrečene u ponedeljak po podne u Evropskom parlamentu da je "Tadić opredeljen za saradnju s Haškim tribunalom... Potrebno je da on ima kontrolu nad službama bezbednosti (...), jer ukoliko je ne bude imao on neće moći da sprovede u delo ono za šta se zauzeo». Reči "ključno je da predsednik bude osoba koja će upravljati službama bezbednosti i unutrašnjim poslovima" zvučale su kao potvrda Aligrudićeve tvrdnje.

Sam Aligrudić, naravno, nije propustio priliku da sa skupštinske govornice pročita ove Solanine reči, kako ih je preneo Tanjug, i zaključi: "Ovaj dopis dokazuje ono što sam ja tvrdio – da očigledno mi nismo, ne znajući, razgovarali sa DS-om o formiranju vlade poslednjih meseci i nedelja, jer je neko u DS-u, bez saznanja i članova DS-a, pod dirigentskom palicom nekog drugog, pregovarao sa nama u treće ime. Zato smo mi `najureni` sa pregovora i zbog toga smo mi brutalno prekinuti u subotu uveče, odnosno zbog toga je svima jasno da neko van ove zemlje ne želi DSS u vladi Srbije. Samo toliko da se zna šta je poručeno iz Brisela".

Tako je ceo spor oko formiranja srpske vlade dobio novu dimenziju u pitanju da li se ona sastavlja u Beogradu ili u Briselu, a Solanina izjava samo deluje kao potvrda ranijih nezvaničnih vesti iz Brisela da EU ne želi da na mestima ministra unutrašnjih poslova i direktora Bezbednosno-informativne agencije i dalje budu Dragan Jočić i Rade Bulatović, zbog toga što, kako je krajem marta pisala tablodina štampa, "u Tribunalu njih dvojicu smatraju najodgovornijima što Ratko Mladić još nije izručen Hagu". Istovremeno se, takođe nezvanično, moglo čuti da je na takve argumente nesuđenih koaliciionih partnera, Vojislav Koštunica odgovarao da mu "neće Karla del Ponte krojiti vladu".

Poslanici DS-a su na to primetili da je Koštunica sasvim drugačije postupao prilikom sastavljanja još aktuelne vlade. Na primer, u oktobru 2005. neposredno pre izbora Zorana Stankovića za ministra odbrane Srbije i Crne Gore, na šta je u Skupštini podsetio Dragan Šutanovac (DS).

– Gospođa Karla del Ponte se prilikom posete Beogradu srela sa tada penzionisanim generalom gospodinom Stankovićem ne bi li mu ona dala odobrenje da bude vaš (DSS-ov, prim. nov.) kandidat za ministra odbrane Srbije i Crne Gore. Ukoliko pričate da se iko meša danas iz inostranstva, a u vezi sa sadašnjim predlogom vlade koji je dala Demokratska stranke, budite iskreni pa kažite da li je istina ovo što govorim, da li se gospodin Stanković, general u penziji, viđao sa Karlom del Ponte, da li je on obećao da će ispuniti svoje haške obaveze ili nije – poručio je Šutanovac poslanicima DSS-a.

Odgovorio mu je Jovan Palalić (DSS), da je Vlada Srbije "činila sve napore da se ostvari puna saradnja sa Haškim tribunalom i to je apsolutno tačno".

– Učinila je napore u svim svojim segmentima i traju ti napori. Prema tome, to pitanje za Vladu Srbije i taj deo njene politike nikada nije bio sporan, ali na ovu ponudu potpune kontrole službi bezbednosti mi nismo hteli da pristanemo – rekao je Palalić.

Danas je, međutim, očigledna i jasno iskazana želja zvaničnika Evropske unije da kontrolu nad srpskim službama bezbednosti ima predsednik republike samo dodatno otežala poziciju Demokratskoj stranci i njenom lideru. Njemu će sad biti još teže da uveri javnost, a naročito ljude iz DSS-a, da ponovno insistiranje demokrata na funkciji ministra unutrašnjih poslova nema nikakve veze sa stavovima Brisela, već sa aspiracijama stranačkih funkcionera.

Aligrudiću je prvi odgovorio Dušan Petrović, šef poslaničke grupe DS-a, rekavši da nije zaprepašćen ovakvim stavom EU, ali i da taj stav nema nikakav uticaj ni na politiku DS-a, ni na tok pregovora.

– Niti ima bilo kakve šanse da neko ucenjuje DS, niti da bilo šta diktira DS-u, ali mi želimo da formiramo vladu koja će moći da sprovodi politiku integrisanja Srbije u EU i zbog toga je vrlo važno imati dobru komunikaciju sa svima onima koji EU predstavljaju (…) i sa ljudima koji predstavljaju EU u pitanjima bezbednosti i spoljnih poslova – rekao je Petrović.

Aligrudić je, potom, još u dva navrata sa govornice čitao Solanine reči, konstatujući da je to "vrsta saveta u toku dogovora o vladi, šta Havijer Solana ili neko ispred EU misli da treba da bude sastav ili kompozicija vlade, izvršne vlasti u Srbiji".

U raspravu se uključio potom i Dragoljub Mićunović, objašnjavajući da je Solana rekao da Tadić treba da ima kontrolu nad službama bezbednosti, misleći pri tom na njega kao na predsednika države...

– Boris Tadić je predsednik ove države i nema nijedne države u svetu gde šef države nema kontrolu nad službama državne bezbednosti. Prema tome, to što je Solana rekao, ako je rekao, rekao je najelementarniju stvar da bi šef države morao da kontroliše svoje službe bezbednosti – rekao je Mićunović i dodao da ne treba na tome graditi priču zašto nema vlade.

Na to je, međutim, reagovao Dragan Šormaz iz DSS-a, podsećajući da ni prema Ustavu Srbije predsednik Republike nema nadležnosti da kontroliše bezbednosne službe.

– Ne može predsednik republike da bude nadležan za nešto za šta je nadležna vlada, predsednik vlade ili parlament. Može gospodin Solana da želi da gospodin Tadić kontroliše, kao predsednik republike, bezbednosne službe, ali mu to Ustav ne dozvoljava, niti mu omogućava – rekao je Šormaz.