Pokrajinski sa parlamentarnim izborima?

Odmah po izboru za predsednika Skupštine Srbije Tomislav Nikolić najavio je mogućnost da parlament pristupi izradi zakona koji su, prema Ustavnom zakonu, preduslov za raspisivanje predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora. Kako je naveo, "ako postoji dobra volja" moglo bi da se radi na zakonu o lokalnoj samoupravi, predsedniku, vojsci, odbrani.

Prema Ustavnom zakonu, najjednostavniji je uslov za raspisivanje pokrajinskih izbora – donošenje zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije. Da bi se raspisali lokalni izbori potreban je i taj zakon, ali i još tri – o lokalnoj samoupravi, lokalnim izborima i o gradu Beogradu, dok je najsloženija situacija za izbor predsednika republike. Za to je uslov da skupština usvoji zakone "kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti". Izbori moraju da se raspišu u roku od 60 dana od usvajanja svih neophodnih zakona, a najkasnije do kraja 2007. godine.

Kada se ovako pobroje svi zakoni koji su neophodni, naročito oni za predsedničke izbore, u našim uslovima to izgleda gotovo kao posao unapred osuđen na propast. Skoro smo na polovini godine, za dogovor o vladi ostalo je još nedelju dana i novi parlamentarni izbori su trenutno izglednija opcija, pa se čini da su male šanse da se rokovi iz Ustavnog zakona ispoštuju.

Ipak, i Slobodan Vučetić, doskorašnji predsednik Ustavnog suda Srbije, i Milenko Radić, predsednik Fonda za razvoj demokratije, smatraju da svi ovi zakoni mogu da se donesu na vreme, pogotovo ako se u narednih nekoliko dana vlada ipak izabere, pa zato još ne treba razmišljati o promeni Ustavnog zakona. (Inače, kako su objasnili, Ustavni zakon se može menjati na način kako je i donet – dvotrećinskom većinom u Skupštini Srbije.)

Izvesno je samo, prema Vučetićevim rečima, da se izbori ne mogu sprovesti po starim zakonima, jer bi se time kršio Ustav.

Donošenje novih zakona, usklađenih sa Ustavom, smatra Radić, ne mora da bude veliki i komplikovan posao, jer, kako ističe, gotovo sve te zakone već imamo, samo ih u nekim odredbama treba promeniti.

Sagovornik "Politike", pravnik blizak strankama tehničke vlade koji je želeo da ostane anoniman, ističe ipak da je usvajanje svih ovih zakona veliki posao. On podseća da nemamo zakon o predsedniku republike kojim se regulišu njegova prava i obaveze (imamo samo Zakon o izboru predsednika) i da ni Slobodan Milošević od 1990, kada je usvojen prethodni ustav, nije uspeo da ga donese. I u slučajevima drugih zakona, koji treba da budu usklađeni sa novim Ustavom, potrebno je najpre rešiti brojna pitanja političke prirode (recimo, o organizaciji i upravljanju službama bezbednosti, o načinu izbora gradonačelnika, ovlašćenjima vlasti glavnog grada...), koja zavise od buduće vlade.

Prema nezvaničnim informacijama koje je naš list i ranije navodio, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu već ima pripremljene zakone o lokalnoj samoupravi, lokalnim izborima i položaju glavnog grada, ali, prema rečima našeg sagovornika, tehnička vlada nema mandat da predlaže zakone. Kako ističe, realno je samo da se razmatra Predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji koji je vlada Vojislava Koštunice usvojila na poslednjoj sednici u prošloj godini i uputila u skupštinsku proceduru.

Postoji, međutim, još jedna opcija, mada teže sprovodljiva: ako postoji većinsko raspoloženje u parlamentu kao, recimo, za izbor Nikolića za predsednika parlamenta, eventualno već pripremljeni nacrti zakona mogli bi iz nadležnih ministarstava (zakone o predsedniku i izboru predsednika republike utvrđuje Sekretarijat za zakonodavstvo) da "procure" do neke (ili nekih) poslaničke grupe koja bi se pojavile kao formalni predlagač tih zakona.

Ali, najrealnija mogućnost je ipak da se u narednih nekoliko dana skupština izjasni samo o Predlogu zakona o teritorijalnoj organizaciji. Usvajanjem ovog zakona otvorila bi se mogućnost da zajedno sa, eventualnim, novim parlamentarnim izborima budu održani i pokrajinski pošto njih raspisuje predsednik Skupštine Srbije u roku od 60 dana od usvajanja tog zakona. Ovoj mogućnosti idu naruku i spekulacije da pokrajinski izbori u ovom trenutku odgovaraju i Srpskoj radikalnoj stranci i Demokratskoj stranci Srbije, koje su opozicija u Skupštini Vojvodine i žestoki kritičari rada pokrajinskog premijera Bojana Pajtića i njegovog kabineta u kome su i predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića.

Za druge zakone teško da će i biti vremena ako budu raspisani novi parlamentarni izbori. Predsednik republičkog parlamenta Tomislav Nikolić, koji je i zamenik predsednika SRS-a, rekao je juče da će pokušati da ubedi stranke da svi ti zakoni budu usvojeni "čak i ako to bude u toku predizborne kampanje". Mišljenja naših sagovornika o tome da li to može, razlikuju se. Milenko Radić kaže da to ne bi bio nikakav problem, jer, iako bi skupština bila raspuštena, njoj po novom Ustavu ne prestaje mandat do dana verifikovanja mandata najmanje dve trećine poslanika novog saziva.

I Slobodan Vučetić navodi da ta mogućnost postoji, ali samo u određenoj situaciji. U Ustavu se kaže, naime, da "Narodna skupština koja je raspuštena vrši samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom", a prema Vučetićevim rečima to znači da bi prvo morao da se donese zakon o Narodnoj skupštini, kojim bi se utvrdilo koji su to neodložni poslovi.
B. Baković

-------------------------------------------------------------------------

Skoro tri miliona ljudi gledalo sednicu skupštine

Direktan prenos zasedanja Skupštine Srbije, na kojem je za predsednika izabran Tomislav Nikolić, gledalo je, bar jedan minut, 2.918,598 ljudi ili 41,3 odsto od ukupnog stanovništva Srbije osim Kosova.

Prema podacima firme AGB Nelsen Medija risrč, vrhunac gledanosti bio je u 23.02, kad je 15,4 odsto ukupne populacije ili 1.090,369 ljudi pratilo šta se dešava u skupštini.

U bilo kojem trenutku trajanja prenosa pred TV ekranima bilo je oko 9,5 odsto stanovništva.

Podaci o gledanosti su dobijeni elektronskim merenjem, uz pomoć "piplmetra", na uzorku od 2.537 ispitanika.
Beta