Srbi sa severa hoće referendum po svome

Za političke predstavnike Srba na severu Kosmeta predlog prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da se referendum o prihvatanju Briselskog sporazuma održi za petnaest dana je neprihvatljiv.

Rukovodstvo četiri opštine na severu Kosmeta juče je poručilo da je reč o izuzetno značajnom pitanju, i da se ozbiljno mora pristupiti formulisanju referendumskog pitanja, a o tome moraju da se izjasne i četiri skupštine opština.

„Nećemo referendum za 15 dana jer je to krupno pitanje ne samo za nas, verujem da je i Vlada Srbije svesna da je to izuzetno krupno i odgovorno pitanje i da se u vezi sa tim ne možemo kockati”, poručio je predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić, prenosi Tanjug.

On je rekao da će predsednici opština sa severa Kosova na svaki poziv vlasti odlaziti u Beograd, pa i u utorak, kako je najavljeno, dodajući da u utorak ne dolaze u Beograd da „raščiste” pitanje hoće li biti referenduma za 15 dana. Ristić se protivi ideji potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da se referendum sprovede u roku od 15 dana jer bi, tvrdi, „takav referendum bio diktiran i unapred bi se znao odgovor na pitanje”.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare četiri predsednika opština sa severa Kosova u Zvečanu rečeno je da oni i dalje stoje iza inicijative da o krupnom pitanju mora da se izjasni narod u Srbiji. Formulacija pitanja je nešto što tek treba da usledi, rekao je Ristić. On tvrdi da referendumsko pitanje ne može biti: „Da li ste za prihvatanje ili odbijanje Briselskog sporazuma.”

Ako bi kosmetski Srbi do utorka eventualno dali pozitivan odgovor Vučiću i bila doneta odluka o referendumu, kako bi moglo da glasi referendumsko pitanje?

Politički analitičar Branko Radun ističe da bi pitanje na tom referendumu trebalo da bude neutralno i jasno: Da li građani prihvataju sporazum koji je potpisan u Briselu.

„No, pitanje je da li će Srbi sa Kosova prihvatiti takav referendum koji se najviše tiče njihove sudbine. To jest da li će pristati na implementaciju ako na referendumu građani prihvate ovaj i ovakav sporazum. Referendum kao referendum je najdemokratskiji način izjašnjavanja građana. Ali, nije redak slučaj da presudi uticaj medija i političke elite na javnost koja treba na referendumu da odlučuje”, ukazuje Radun i dodaje da je, ako se raspisuje referendum, potrebno obezbediti ravnopravan tretman onih koji su za i onih koji su protiv takvog sporazuma. Sa ovako polarizovanom političkom situacijom i medijima koji naginju na jednu stranu to je, kaže, zaista teško. „Osim izjašnjavanja građana, potrebno je da se izjasni i skupština, pa i Ustavni sud da bi to izjašnjavanje imalo i kvalitet i kvantitet, te legalitet i legitimitet”, misli Radun.

S druge strane, analitičar Dragomir Anđelković naglašava da politička elita može lako da donese odluku. „U ovom slučaju, u parlamentu gotovo da postoji jedinstvo političkih činilaca koji podržavaju taj sporazum. Druga je stvar da li je takvo opredeljenje političara u skladu sa raspoloženjem građana, pa bi ipak trebalo pitati građane da li oni to podržavaju ili ne.”

Što se tiče pitanja za izjašnjavanje, Anđelković misli da ono treba da bude vrlo prosto: „Da li prihvatate Briselski sporazum i njegovu primenu.”

Prema njegovim rečima, referendum je najkorektniji način da se narod izjasni, jer je u pitanju nešto od čega zavisi naša budućnost, i to u raznim aspektima. „ Na političarima je da se izjasne šta oni građanima preporučuju i objasne kako oni sve to tumače, ali građani treba da imaju poslednju reč”, misli Anđelković.

Prema eventualnom referendumu Đorđe Vuković, iz Cesida, ima krajnje negativan stav, jer se, kaže, ne treba igrati na referendumu krupnim pitanjima. „To je pitanje za koje građani nemaju dovoljan nivo informacija, dovoljan izvor podataka da bi mogli da donesu pravovremenu odluku. Postoji vlada, ona treba o tome da odluči. U kojoj se to ozbiljnoj zemlji ključna pitanja prelamaju na referendumu, sem ako ona nisu, sa stanovišta države, takva da možda zaokupljaju javno mnjenje, ali ona ipak nisu suštinski važna – o gej brakovima, o ulozi crkve i slično? Ova pitanja u kojima vi imate mogućnost nasilja nad jednim brojem ljudi, mogućnost vojne intervencije... pitanja šta, gde i kako, većina ne može da sažme. O čemu da odlučujem ja, koji sam malo informisaniji o tome, kad uopšte ne znam šta su moguće alternative i posledice jedne i druge odluke?”, pita Vuković.

B. Čpajak

---------------------------

Ristić najavio protest u Beogradu 10. maja

Zvečan – Predstavnici Srba sa severa Kosova najavili su da će 10. maja u Beogradu organizovati protest pod sloganom „Ostajemo u Srbiji”, u znak protivljenja Briselskom sporazumu. „Slogan protesta, koji je nadstranački, biće ’Ostajemo u Srbiji’, i biće pozvani sve stranke i udruženja da se, bez stranačkih obeležja i isključivo sa državnim simbolima, pridruže mitingu”, rekao je predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić na konferenciji za novinare.

Ristić je kazao da protest organizuju opštine sa severa Kosova i dodao da će im se u Beogradu pridružiti i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. „Osnovni cilj mitinga je da pokažemo da Kosovo nije na predaju i prodaju, bez obzira na socijalne i ekonomske prilike u zemlji, kao i da nije tačno da većina Srba misli da Kosovo treba predati ni za šta”, rekao je Ristić.

----------------------------------

Transparentnost Srbija: Neophodna su pravila za finansiranje referenduma

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da bi pre eventualnog raspisivanja referenduma o sporazumu Beograda i Prištine ili o bilo kojem drugom pitanju, obavezno trebalo zakonski urediti i finansiranje referendumske kampanje. „Aktuelni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1998. koji reguliše ovu materiju, uopšte ne uređuje referendumsku kampanju i njeno finansiranje, dok se Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti iz 2011. uređuje samo finansiranje izborne, a ne i referendumske kampanje”, naveo je TS.

Beta