Moć predsednika parlamenta

Za samo dva dana, koliko je sa pozicije predsednika Skupštine Srbije vodio sednicu parlamenta, Tomislav Nikolić je već "zaradio" nekoliko optužbi za kršenje Poslovnika. Poslanici Liberalno demokratske partije i Demokratske stranke zamerali su mu što polemiše sa govornicima, što nosi bedž sa likom Vojislava Šešelja, što "neprimereno pominje" ubijenog premijera Zorana Đinđića, čime je "uvredio svakog pristojnog čoveka u zemlji i unizio parlament kao instituciju".

Većina u Skupštini, međutim, glasanjem je ocenila da je Nikolić, za sada, ipak "bezgrešan".

Đorđe Mamula, narodni poslanik DSS-a u nekoliko skupštinskih saziva, kaže da je predsednik Skupštine prvi među jednakima. Prema njegovim rečima, on ima pravo na platu i službeni automobil, ako ga traži, šest meseci po isteku mandata.

– Predsednik Narodne skupštine ima pravo na 24-časovno obezbeđenje, kao i na obezbeđenje kuće u kojoj stanuje. U slučaju da je to potrebno, obezbeđenje mogu dobiti i članovi njegove porodice. Od trenutka kad je Tomislav Nikolić izabran za predsednika republičkog parlamenta, on je mogao dobiti zaštitu policije. Međutim, u slučaju da on to odbije, policija ga neće obezbeđivati. Tako je, pre nekoliko godina, kad je bio predsednik skupštine, Dragan Maršićanin odbijao da ima policijsko obezbeđenje, jer je smatrao da mu ne treba pošto je stanovao u centru Beograda, na sednice je dolazio peške, a bez policijske pratnje mogli ste ga videti na pijaci ili u prodavnici. Jedino kada je imao protokolarne sastanke imao je pratnju policije – ističe Mamula.

Prava predsednika Narodne skupštine određena su Ustavom i Poslovnikom o radu, ali, naravno, postoji mogućnost njihove zloupotrebe.

Mamula navodi čime bi jedan predsednik Skupštine mogao da se služi: može da kažnjava poslanike za neke rečenice koje ne predstavljaju uvredu, da ne stavlja na dnevni red predloge zakona prethodno se dogovorivši o tome sa parlamentarnom većinom, može na svoju ruku da ih prekida ili da im upada u reč. Može, takođe, da prilikom odlaska nekih parlamentarnih delegacija na službena putovanja nekog poslanika izostavi sa spiska.

Mogućnost da tumači Poslovnik po sopstvenom nahođenju i da "pecka" poslanike koji mu nisu naklonjeni bez straha od kazne, činjenica da će imati platu kao predsednik Srbije ili predsednik vlade (koja nije mnogo veća od one koju je imao kao šef poslaničke grupe), ili što je dobio službeni automobil, ipak su samo manja preimućstva položaja predsednika parlamenta na koji je upravo došao zamenik predsednika SRS.

U prvim reakcijama na njegov izbor potencira se to da bi on tek mogao da ima ogromna ovlašćenja – u situaciji ako bi predsednik Srbije bio sprečen da obavlja svoje dužnosti ili mu mandat istekne pre isteka vremena na koje je biran. Ustav propisuje da ga u tom slučaju menja predsednik Narodne skupštine, ali najduže tri meseca. Tako bi, hipotetički, Tomislav Nikolić mogao u nekom trenutku doći u situaciju da umesto Borisa Tadića komanduje Vojskom Srbije, da postavlja i opoziva ambasadore, da proglašava vanredno stanje, daje pomilovanja i odlikovanja.

To je, ipak, samo potencijalna moć. Za Nikolića i njegovu stranku, međutim, neke druge mogućnosti su u ovom času mnogo značajnije.

Sociolog Jovo Bakić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu smatra da bi za novog predsednika parlamenta moglo da bude bitno to što "na neki način izvlači SRS iz pozicije opozicije u poziciju vlasti". On ističe da je mesto predsednika skupštine bitna pozicija, zapravo – druga funkcija u državi (posle predsednika Republike, a ispred premijera).

– Tomislav Nikolić će tako na predsedničkim izborima jurišati na mesto predsednika Srbije sa mesta predsednika parlamenta. A to je bolji položaj nego da ide sa mesta opozicionog prvaka koji stalno gubi izbore. Ta njegova pozicija važna je i zbog mogućih parlamentarnih izbora, jer će radikali jurišati na još više mandata nego što ih sada imaju, ali će ih ovog puta predvoditi predsednik skupštine – ukazuje Bakić.

Socijalista Zoran Anđelković, doskorašnji potpredsednik parlamenta, koji je ranije bio i predsednik Skupštine Srbije i ima dugogodišnje parlamentarno iskustvo, kaže da je Nikolićev novi položaj (ako se na njemu zadrži) značajan pre svega zbog toga što ima velika ovlašćenja u sastavljanju dnevnog reda. Od njega, naime, zavisi dinamika kada će neki zakonski predlog doći na red za razmatranje, naročito kada je reč o zakonskim predlozima poslanika.

Drugi veoma važan instrument u rukama Tomislava Nikolića je i pravo raspisivanja predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora, napominje Anđelković. On podseća da se Nikolić, u vreme kampanje za novi Ustav Srbije krajem prošle godine, zalagao za izbore na svim nivoima – a sada ima priliku da ih raspiše tako da budu održani zajedno sa eventualnim parlamentarnim izborima.

Sudeći po rečima nekih pravnih stručnjaka, u Ustavnom zakonu (ako se baš hoće) može da se nađe "rupa" u odredbama vezanim za raspisivanje predsedničkih izbora, tako da oni zaista budu održani istovremeno sa parlamentarnim, ako pregovori o vladi definitivno propadnu.