Neizvesna budućnost „prošeka" u Evropskoj uniji
Jelsa – Snovi hrvatskih vinara o tržištu EU počeli su da se ruše pošto se ispostavilo da su nedavna trgovinska ograničenja bogatog bloka postala prepreka pred kojom će se naći proizvođači novopridošle članice.
Suočeni sa striktnom zaštitom porekla i protekcionističkim pravilima EU, kojoj se Hrvatska pridružuje 1. jula, vinari će morati da odustanu od tradicije i lokalnog ponosa, mada se nadaju da nije sve gotovo, izveštava Rojters.
Prvi test bio je u martu, kada je ministarstvo poljoprivrede iznenada saopštilo da tradicionalno slatko desertno vino poznato kao „prošek” više neće moći da se prodaje pod tim imenom.
Prošek se smatra suviše sličnim italijanskom „proseku” koji uživa zaštićeni status po istim pravilima EU koja kažu da vino pod imenom šampanj mora da bude napravljeno u oblasti Šampanje u Francuskoj.
Nekoliko nedelja kasnije Slovenija je tvrdila da Hrvatska nema pravo da proizvodi i na tržištu prodaje „teran”, crveno vino koje se proizvodi na severu Jadrana, oblasti koju dele Italija, Slovenija i Hrvatska.
Vest je neke lokalne proizvođače primorala da kažu „ukoliko hoće vinski rat, dobiće ga”, dok Andro Tomić, proizvođač vina i „prošeka” sa Jelse na Hvaru, kaže da Hrvatska snosi odgovornost za svoje promašaje.
„Imali smo toliko vremena i mogli smo toliko toga više da učinimo, ali ministarstvo nas nije konsultovalo”, kaže Tomić. „Kako se stvari razvijaju, ko zna šta nas sve čeka”, rekao je on Rojtersu u svom vinskom podrumu, predivnoj kamenoj građevini gde turisti probaju i kupuju njegova crvena, bela, roze i desertna vina.
Ironija je, kaže on, da su „prošek” i „proseko” veoma različiti i da je jedina sličnost u imenu. „Prošek”, boje ćilibara, pravi se od grožđica često stavljenih na tavane da se suše i pije se kao jako desertno vino. „Proseko” je sasvim svetlo penušavo vino slično šampanjcu.
Ukoliko Hrvatska uspe da dokaže razliku i isposluje da se zabrana ukine, lokalni proizvođači moraće da promene ime, što Tomić smatra nezamislivim. „Prošek je jednostavno deo naše tradicije. To je kao kada bi rekli ’konfiskovaćemo deo vašeg mora’, to jednostavno neće proći”, kaže on.
Udruženje proizvođača „prošeka” angažovaće ministarstvo poljoprivrede i advokate specijalizovane za intelektualnu svojinu i verovatno će se obratiti sudu.
Hrvatska je o članstvu u EU pregovarala osam godina, završivši te razgovore 2011, ali je malo toga učinila da registruje neke od svojih prehrambenih proizvoda.
Sa plodnom ravnicom na istoku, brdovitim severom i mediteranskim jugom, hrvatska kuhinja je mešavina italijanskih, austrijskih, mađarskih i otomanskih uticaja.
Do sada je registrovano samo 12 prehrambenih proizvoda, uključujući masline, ćureće meso, dve varijante kupus-salate i tri vrste dimljene šunke slične italijanskom pršutu. Samo jedan od ovih 12 proizvoda –istarski pršut – jeste u postupku da dobije zaštićeni znak EU.
Zamenica ministra poljoprivrede Davorka Hajduković kaže da su mnogi lokalni proizvođači uplašeni dugim procedurama registracije ili nisu uspeli da shvate koristi koje bi mogli da imaju.„Danas, kada su tržišta zasuta proizvodima sumnjivog porekla i kvaliteta, potrošači su spremni da plate više za nešto što je proizvedeno na tradicionalni način, sa začinima visokog kvaliteta”, kaže ona.
Dok se vinari spremaju za boj, proizvođači kulena su korak ispred njih, pa su oni iz Baranje na severoistoku Hrvatske već u Hrvatskoj registrovali „baranjski kulen” i spremaju zahtev za registraciju u EU. „Nema svrhe zaustaviti se na hrvatskoj registraciji, moramo da idemo u EU. Pokazalo se da je to odlično za marketing, ali možete da registrujete samo kvalitetne proizvode, nešto na šta je vaš region ponosan”, kaže Goran Kušec, profesor tehnologije hrane koji je bio savetnik proizvođačima kulena.