Blerovo opraštanje

Deset godina mnogo je u životu i pojedinca i zemlje, pogotovo ako se taj pojedinac nalazi na čelu vlade. "Dosta je bilo", bio je juče iskren, pomalo sentimentalan, ali bodar britanski premijer Toni Bler objavljujući u svojoj izbornoj jedinici Sedžfild u grofoviji Daram na severoistoku Engleske, "tamo odakle je krenuo", da će se povući sa položaja u sredu, 27. juna.

Toga dana će premijer svoju ostavku na mesto vođe Laburističke partije uručiti kraljici Elizabeti Drugoj, a u međuvremenu nastaviće da obavlja dosadašnji posao dok u stranci bude trajala procedura izbora naslednika, praktično već određenog, sadašnjeg ministra finansija Gordona Brauna.

Za sam postupak unutarstranačkog biranja potrebno je oko sedam nedelja, tako da pre kraja juna novi stanar ne bi mogao da se useli u Dauning strit 10, premijersku rezidenciju u Londonu.

Sve je to već unapred bilo poznato i izračunato, a odbrojavanje preostalih Blerovih dana na čelnoj funkciji trajalo je dve godine, otkako je posle treće izborne pobede, 2005. godine saopštio da se neće kandidovati za četvrti mandat. Istovremeno, mnogobrojne afere na političkom frontu kod kuće kao i tragične posledice na ratnim poprištima Iraka i Avganistana odrazile su se pogubno na popularnost najuspešnijeg šefa vlade u laburističkoj istoriji.

Pritisnut saznanjem da mu je i lična i državnička reputacija na silaznoj liniji, što je bio razlog rastućeg nezadovoljstva u stranci, Bler je preinačio planove i pomerio vreme odlaska na sredinu mandata. Prvi put to je javno saopštio prošle jeseni na godišnjoj konferenciji laburista u Mančesteru, kada je rekao da do idućeg skupa više neće biti na položaju.

Daleko od toga da su to bile lake odluke. Bler juče nije krio da je načinio nevoljan, ali neizbežan korak. "Ponekad, jedini način da nadvladaš izazov vlasti je da je napustiš", citiraju ovu njegovu rečenicu svi britanski mediji za koje je, sasvim razumljivo, premijerovo istupanje bilo događaj dana, propraćen mnogobrojnim analizama Blerovih godina i njegovog učinka.

Opraštanja su po pravilu praćena emocijama, pa je tako juče premijer bio darovan blagonaklonošću kakva mu dugo već nije bila ukazivana. Oko 250 partijskih aktivista okupljenih u stranačkom klubu Trimdon u Sedžfildu priredili su mu ovacije. U sličnoj atmosferi protekao je i sastanak kabineta, nešto ranije ujutru kada je Bler formalno obavestio saradnike, a zauzvrat ovi ga obasuli pohvalama i priznanjima. Gordon Braun, budući čelnik i blizak saradnik odlazećeg premijera, mada su u poslednje vreme odnosi zahladneli, istakao je Blerov "jedinstveni doprinos partiji, Britaniji i svetu tokom deset liderskih godina".

Sam Bler je priznao da je "donosio i kontroverzne odluke, ali da su one uvek bile primerene onom što jer smatrao pravim izborom u interesu Britanije".

Podsećajući se napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, rekao je da je odlučio da stane rame uz rame sa Amerikom i da su to odluke koje "moraju da se sprovedu do kraja" jer ni teroristi neće odustati od svojih ciljeva.

Nije malo onih koji smatraju da je Tonija Blera kompromitovala upravo preterana vezanost za Ameriku i politiku Bele kuće, pa čak i po cenu odstupanja od sopstvenih principa i interesa. U tom kontekstu spominje se, recimo, njegovo prošlogodišnje potpuno neprikladno reagovanje povodom izraelskog bombardovanja Libana, kada je izraelski eklatantan postupak propustio da osudi kao prekomernu upotrebu sile.

O učešću Britanije u vojnoj intervenciji NATO protiv SR Jugoslavije, Bler je napomenuo da se "na to odlučio jer nije želeo da posmatra sa strane humanitarnu krizu na Kosovu", prenosi Bi-Bi-Si na srpskom i dodaje da građani Srbije Tonija Blera pamte po odanosti Vašingtonu i bombardovanju.

U skladu sa ovim stoji i rejting Blera i Bila Klintona na skali (ne)simpatija ovdašnjih građana. Zasluženo ili ne, ali tako je.