Optimizmom protiv raka

Suočavanje sa dijagnozom kancera za mnoge ljude je bilo nešto najstrašnije u životu. Opaka bolest, teška terapija, psihološki pritisak i nemogućnost da se vrate na posao samo su neki razlozi koji utiču na obolele da se teško prilagode svakodnevnim životnim tokovima. Ima i onih koji su u tako teškoj situaciji uspeli da povrate veru u sebe, da i pored svih problema gledaju na život sa pozitivne strane i da se bave stvarima koje ih usrećuju...

Slavica Marinković iz Bačke Palanke jedna je od onih žena koja je, što se kaže „iz punog zdravlja”, završila u bolnici i za nekoliko dana doživela operaciju u kojoj je utvrđeno da se kancer jajnika proširio na druge organe. Nije se predala bolesti, već je odlučila da uzme sudbinu u svoje ruke: počela je da se bavi terapijom ručnim radom i da jede sirovu hranu što joj pomaže u borbi sa teškim oboljenjem.

– Bila sam vlasnik turističke agencije sa troje zaposlenih, ozbiljan i odgovoran posao. Radila sam po 10, 12 sati dnevno. Morala sam da napustim taj posao kada sam se razbolela. Shvatila sam da moram da promenim način života, jer sam bolest dobila od stresa. Najlakše je napraviti obroke i živeti zdravo. Najteže je osloboditi se briga. Oduvek sam radila neke ručne radove, to je bio hobi koji sam obožavala. Na jednoj humanitarnoj akciji kupila sam platnenu vrećicu od koje se nisam odvajala i nosila je uvek sa sobom. Uvidela sam koliko je to praktično, a nisam primetila da toga ima na tržištu. Onda sam rešila da ih napravim u veselim bojama, od dobrih materijala, sa aplikacijama i imenima, pa sam krenula da stvaram i kecelje za kuhinju, vrećice za flaše, a sada sam osmislila i one za hleb – objasnila je Marinkovićeva.

Mnogima se ovaj njen hobi mnogo dopao, pa je počela time da se bavi i da zarađuje prodajući suvenire, budući da drugih prihoda nema. Od kada je počela time da se bavi, kaže da se – umirila. Sada jedva čeka da nešto radi. I postalo joj je jasno šta znači psihoterapija ručnim radom i koliko je dobro kada se čovek zaokupi nekom kreativnom idejom.

– Nemam vremena da razmišljam o bolesti, opuštam se uz taj posao, radim kada hoću i u miru. Živim zdravo, ne koristim nikakve hemikalije i kozmetičke proizvode. Trudim se da uživam u svakom trenutku u životu. Svaki dan šetam minimum sat vremena i radim vežbe istezanja. Ljudima je najlakše da odgovornost za svoj život i bolest ne preuzimaju na sebe, jer to zahteva angažovanje i bavljenje sobom. Zato tu odgovornost prepuštaju lekarima i lekovima – smatra naša sagovornica.

Iako je obolela od raka jajnika koji se proširio na druge organe, ona ističe da nikada ranije nije čula da je neko baš imao dijagnozu kancera jajnika. Pre toga nije imala ozbiljnije zdravstvene probleme.

– Prve simptome bolesti otkrila sam krajem avgusta prošle godine tako što me je malo boleo stomak i što sam osetila nadimanje. Spremala sam se da odem na odmor, imala sam spakovane kofere za odlazak na put. Otišla sam kod lekara koji mi je dao pogrešan lek, što me je kasnije frapiralo. Bolovi nisu prestajali, dobila sam infuziju, lekove protiv bolova. U roku od četiri dana stanje mi se pogoršalo, pa sam počela da insistiram da mi daju uput i da me pošalju u Novi Sad. Tamo su me zadržali na ispitivanju. Bolovi su postali nesnošljivi i odmah su me operisali. Karcinom je zahvatio više organa... Sve se odigralo u roku od nekoliko dana – kazuje Slavica Marinković.

Novim načinom ishrane, koji podrazumeva konzumiranje sirove hrane i klica, ova žena vedrog duha smatra da je dobila veliku snagu, energiju i bistrinu uma, smirenost i drugi pogled na život.

– Mene su hrana i čišćenje organizma doveli dotle. Misli su mi sada smirene, a na probleme gledam samo kao na nešto što treba rešiti. U toku dana pojedem salatu od povrća sa malo ulja i sirćeta od kombuhe koje pravim. Uveče napravim večeru od proklijanih ili namočenih žitarica, izmiksujem ih u blenderu i pospem po nekoj salati. Ne koristim nikakve suplemente. Sama sadim biljke, potapam ih u vodu, čekam da puste klice, jer su one najvrednije. Volim da koprivu sameljem u sokovniku sa šargarepom i to popijem. Jedem orašaste plodove, voće i povrće, žitarice i mahunarke, ali naklijane. Osnova u ishrani mi je šargarepa, koju volim da pomešam sa cveklom i malo đumbira i celera. Popijem svaki dan pola litra tople limunade i dva čaja. Moj organizam se leči i čisti – zaključila je Slavica Marinković.