Kragujevački budžet preopterećen

Kragujevac – Čuvar "gradske kase", odnosno trezora grada Kragujevca, načelnik Odeljenja za ekonomiju i finansije Ratko Jovanović zabrinut je u poslednje vreme. U izjavi za "Politiku", načelnik Jovanović otkriva da trenutno ima velike poteškoće u upravljanju budžetom.– Zbog privremenog finansiranja države, u Kragujevcu imamo zaista velike probleme. Republička transferna sredstva kasne, pa iz gradskog budžeta stalno moramo da intervenišemo. U pitanju su i dečji dodaci, i ustanove socijalne zaštite... Problem je i tamo gde zajedno sa državom učestvujemo u finansiranju projekata – tvrdi Ratko Jovanović.

Jovanovića smo, zbog toga, zamolili i za komentar nedavnih tvrdnji pojedinih gradskih čelnika, koji objašnjavaju nešto drugo – da u njihovim oblastima nema problema i pored toga što vlada nije formirana. Naš sagovornik o tome kaže: "Oni su političari, a ja ekonomista. Papiri postoje, ali novca fizički nema".

Prema Jovanovićevim rečima, gradski budžet je dospeo u teškoće i zbog umanjenog priliva sredstava od lokalnih taksa:

– I tu postoji problem, a naročito je izražen u poslednjih petnaestak dana... Dnevni priliv u gradski budžet je, sa 12 miliona dinara dnevno, spao na svega tri-četiri miliona.

Održavanje gradskog budžeta je teško i zbog dugova koje grad ima prema bankama, ali Jovanović tvrdi da se sa izmirivanjem tih obaveza ne kasni.– Dug Kragujevca prema bankama iznosi oko 12 miliona evra, ali to nije sporno. Nemamo problema sa vraćanjem tih kredita, jer su za to predviđena posebna sredstva, koja se nalaze u trezoru i mi ne kasnimo ni jedan jedini dan – kaže Jovanović.

Ipak, lokalna skupština je prekjuče izglasala odluku o načinu pristupa javnom dugu grada Kragujevca, a Jovanović kaže da je ta odluka doneta kako bi se "predupredili eventualni problemi oko vraćanja kredita".– Odlukom su ustanovljena pravila ko, kako i koliko može da se zaduži. Ona je obavezna za sve gradske uprave, javna i komunalna preduzeća. Do sada je tu bilo dosta vršljanja. Neki su samostalno uzimali velike kredite, da bi nam posle saopštili kako nemaju para da ih vrate, a mi smo neplanirano morali da opteretimo budžet. To se više neće dešavati, pošto će sada o svakom kreditu morati da se izjasni skupština. Zaduživanje će biti odobreno samo ako uprave i preduzeća budu imali strateški plan i zatvorenu finansijsku konstrukciju – kaže Jovanović za "Politiku".

Prema njegovim rečima, grad Kragujevac može da se zaduži do 50 odsto svog budžeta, a trenutna zaduženost ne prelazi 35 odsto.– Imamo prostora za oko još četiri miliona evra – kaže Jovanović, demantujući tako one koji smatraju da je Kragujevac prezadužen.

Komentarišući ovo pitanje, ekonomista Jagoda Ratinac, stručnjak za javne nabavke i vlasnik kragujevačke agencije za konsalting, objašnjava za naš list da je "sve dobro, dok se zarađuje novac": – Dugoročni krediti su dobri samo ukoliko su investicioni i donose zaradu. ukoliko se novac troši nenamenski, ukoliko se ne oplodi, takvi krediti izazivaju glavobolju.