Perišiću nije priznata kamata
Čačak – Opštinski sud u Čačku obavezao je Mihaila Nikolića, preduzetnika iz obližnjeg sela Donja Gorevnica, da Momčilu Perišiću, generalu iz Beograda, na ime vraćanja zajma isplati dug od 8.827,02 američkih dolara. Istovremeno, odbijen je Perišićev zahtev da mu Nikolić plati još 28.170,98 dolara glavnice i kamate po istom zajmu. Do sudskog spora došlo je po tužbi Perišića podnetoj ovom sudu 5. septembra 2005. godine, a presudu je, kao prvostepenu, donelo veće kojem je predsedavao Vladan Filipović.
General je Nikoliću, vlasniku auto-kuće "Mišo internacional", pozajmio 20.000 američkih dolara uz ugovor zaključen u Beogradu, 11. marta 2002. godine, kojim je dogovorena mesečna kamata od tri odsto. Tri dana docnije, 14. marta, Perišić je uhapšen zbog špijunske afere sa američkim obaveštajcem Džonom Nejborom, dok je Nikolić u sledećim mesecima i godinama, lično ili preko kurira, generalu isplatio ukupno 12.400 dolara – pa tu stao.
Podneskom od 24. januara ove godine, Perišić je na sudu precizirao da mu tuženi isplati još 36.998 dolara na ime duga, sa domicilnom kamatom od 5. septembra 2005. do dana isplate. Nikolić je, sa svoje strane, pred većem tvrdio da se početkom 2004. godine dogovorio s Perišićem da mu isplati još samo 10.000 dolara i tako otplati i glavnicu i kamatu i likvidira zajam. Tuženi je, takođe, istakao da je kamata, predviđena ugovorom, zelenaška i predložio da bude primenjena domicilna.
Sudsko veće zatražilo je od veštaka ekonomske struke da obračuna kamate na uzeti zajam i to u četiri varijante. Po prvoj (tri odsto mesečno, bez pripisivanja glavnom dugu) ukupna kamata iznosila bi 35.260, a po drugoj (sa pripisivanjem) 43.192,37 dolara. U trećoj i četvrtoj varijanti obračunate su kamate po domicilnoj stopi (u zemlji porekla deviza, SAD) koja se tih godina kretala od 3,50 do 4,75 odsto, ali godišnje. Tako bi kamata bez pripisivanja glavnom dugu iznosila 1.189,76, a u četvrtoj varijanti, sa pripisom, 1.227,02 dolara.
Sud se odlučio za četvrtu mogućnost, ocenivši da je domicilna kamata sa pripisivanjem glavnom dugu upravo najveća dozvoljena stopa kamate koja se može primeniti u ovom slučaju. Veće je, istovremeno, utvrdilo da je ugovorena kamata od tri odsto mesečno nedozvoljena i nesrazmerno visoka, pa je "u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja i sa načelom jednake vrednosti uzajamnih davanja". Međutim, sud ceni da ovaj ugovor o zajmu nije bio zelenaški.