Ministar mekog srca
Ko je to Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, ubedio da za samo nekoliko sati promeni mišljenje i odustane od nacrta zakona koji je predviđao da građani koji pored jedne imaju i neku drugu nekretninu vrednu više od 50.000 evra, budu dodatno oporezivani?
Poznajući ministra Dinkića, koji nije odustajao od svojih principa čak ni kada je znao da će ga eks-premijer Mirko Cvetković smeniti s mesta prvog čoveka tadašnjeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, teško je poverovati da je ovu odluku doneo samo zato što su se usijali telefoni u Ministarstvu od poziva običnog sveta koji mu je rekao da greši.
Sve je utoliko interesantnije što je istog tog dana samo pre podne, njegova desna ruka Milica Bisić, savetnik, novinarima najavila da će građani za drugu nekretninu vredniju od 50.000 evra, biti dodatno oporezivani.
„Politika” je, na svojim stranicama, negujući dobru tradiciju da se o pitanjima od opšteg interesa javno raspravlja, objavila njen poduži tekst u utorak 7. maja u kome se, pozivajući se na iskustva EU i zemalja OECD, zdušno zalaže za veće oporezivanje nekretnina skupljih od 50.000 evra. Pogotovo ako ih ne koriste u „produktivne svrhe”. Po sistemu onaj ko ima više – više treba i da plati.
„Hteli smo”, priznao je ministar, „da oporezujemo one koji imaju više, ali smo shvatili da bismo ovako izbili pare iz džepa i onima koji nemaju”. Odlično. Obziran ministar, nema šta. Čim je uvideo da je u zabludi i to posle razgovora s građanima, do čijeg stava mu je očito stalo, on je to rešenje snagom svog autoriteta – povukao.
Tek toliko da se zna da ministar ume da ceni tešku materijalnu situaciju onih koji su nasleđem, između ostalog, došli do kuća, stanova, lokala ili zemlje.
Neki će, možda, ovaj potez ministra Dinkića pozdraviti. Pogotovo oni kojima je oprostio taj porez. Drugi će imati, što da ne, i razumevanja za čoveka koji ne zazire da prizna da su on i njegov tim pogrešili. I to se može razumeti. Ali, šta ne može? Pa ne može da se krene u ozbiljnu reformu poreskog sistema bez valjane rasprave o svim ciljevima i računicama. Takav nedorečen predlog nije smeo da izađe iz kabineta dok se ne utanače svi detalji. Gde su ti stručni timovi, eksperti koji bi sve to iščistili, a ne da se posle „razgovora i sugestija građana” usmenim iskazom ministra on povlači. To što je ministar „mekog srca”, njegov je problem, ali posao koji mu je poveren ne trpi improvizacije i naknadnu pamet.
Autoritet zakona i državnih službi ne gradi se jevtinim parolama. Koji je signal ministar Dinkić ovim postupkom, „može i ne mora”, uputio građanima – možete i ne morate da platite porez. I sve to u zemlji Srbiji u kojoj je cilj broj jedan kako izigrati poreznika i utajiti porez. Inače, „siromašni” vlasnici nekretnina vrednih više od 100.000 evra, državi bi godišnje po odbačenom predlogu plaćali 225 evra! Za njih ne mnogo – za budžet, ipak, nešto.