Zakasnela hajka na naciste

Minulog ponedeljka nemačka policija lišila je slobodeprvog od pedesetak bivših esesovaca za kojima je – uz kašnjenje od 68 godina – raspisana poternica javnog tužioca.

Uhapšen je 93-godišnji Hans Lipšic, nekadašnji pripadnik SS-divizije „Mrtvačka glava“ – premda,prema raspoloživim saznanjima, nije učestvovao u ubijanju logoraša. Lipšic, folksdojčer poreklom iz Litvanije, bio je kuvar za stražare u koncentracionom logoru Aušvic.

Upravo ovaj detalj predstavlja novinu u procesuiranju ratnih zločina u Nemačkoj. Prema novom tumačenju, krivicu za ratne zločine snose svi učesnici, bez obzira na to da li su aktivno učestvovali u ubijanju, ili su, posredno, pomagali zločinačku mašineriju. Novo tumačenje zasnovano je na presedanu iz sudskog procesa vođenog protiv ukrajinskog esesovca Ivana Demjanjuka. Proglašen je ratnim zločincem, iako mu se nije mogla dokazati takozvana individualna krivica u ubijanju ili u deportaciji talaca u koncentracione logore.

Donedavna nemačka praksa procene zločinačkog čina zasnivala ne na primerima koji su izričito navedeni u priručniku za nadležne sudije: ako je neko bio čuvar koncentracionog logora, zadužen da sa osmatračkog tornja puca na begunce, nije mogao biti pozvan na odgovornost. Ratnim zločincima su smatrane osobe za koje su postojali „opipljivi“ dokazi da su direktno učestvovali u ubijanju – čuvari koncentracionih logora koji su, primera radi, sprovodili kolone logoraša u gasne komore, ili punili smrtonosni gas u izduvne kanale... 

U skladu sa starom praksom, upravo uhapšeni Hans Lipšic oslobođen je svake krivice u istražnom postupku koji je protiv njega vođen osamdesetih godina, nakon što su mu SAD, kao esesovcu, oduzele državljanstvo i proterale ga, odnosno vratile u Nemačku. Savezni (apelacioni) sud u Nemačkoj je presudio da nema dokaza za direktno učešće Lipšica u ratnim zločinima. U međuvremenu, stvari stoje drugačije. Lipšic će ponovo biti izveden pred sud kao pomagač zločinačke mašinerije, a u slučaju da bude proglašen krivim, preti mu doživotna robija.

Slična sudbina očekuje u Nemačkoj još pedesetak ratnih zločinaca sa statusom saučesnika, izjavio je viši javni tužilac za ratne zločine Kurt Šrim.

Nemački Centralni arhiv za ratne zločine u Ludvigsburgu prosledio je Austriji imena i podatke još 27 saučesnika u ratnim zločinima, za koje se pretpostavlja da žive na teritoriji alpske republike.

Revnosni Austrijanci su, potom, pokrenuli sveobuhvatnu istragu protiv još 188 ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata, odnosno i protiv 54 osobe čije je podatke prosledio Beču Centar „Simon Vizental” iz Jerusalima – ukupno 269 nacističkih zločinaca. Ipak, teško je verovati da će i jedan od 269 osumnjičenih biti izveden pred lice pravde. U prilog rečenom ide izjava nadležne ministarke za pravosuđe Beatrise Karl. U parlamentarnoj interpelaciji je odgovorila poslanicima da volja postoji, ali da ustavobranitelji (državna policija) nisu mogli da ustanove na osnovu raspoloživih podataka gde se traženi nalaze.

Lista podataka sadrži imena i prezimena osumnjičenih nacističkih zločinaca, poslednje adrese na kojima su viđeni, imena i adrese najbližih rođaka, bivših poslodavaca, brojeve penzionog i socijalnog osiguranja...

Izjava ministarke Karl izazvala je buru negodovanja u austrijskom parlamentu, a opozicija je optužila šeficu pravosudnog resora da prećutnom tolerancijom prema ratnim zločincima direktno podstiče  rast popularnosti neonacizma u Austriji.

Veza između „starog“, odnosno „izvornog“ nacizma i neonacizma naglašena je sa nemačke strane granice, pa bi u tom svetlu trebalo gledati na najnoviju akciju u toj zemlji protiv „staronacista“. 

Uz akciju privođenja pravdi bivših saučesnika u ratnim zločinima, Nemci su osnovali komisiju za preispitivanje lica sa nacističkom prošlošću, čija imena nose neke ulice i trgovi u toj zemlji.

U Austriji je pokrenuta slična inicijativa, ali je nadležnost prenesena na opštine i gradove. Tako je, primera radi, u Beču podvrgnuto čak 4.100 imena ulica ispitivanju. Reč je o imenima „osoba sa ratnom prošlošću“, među kojima je i ime legendarnog posleratnog predsednika Karla Renera koji je u školskim udžbenicima – greškom – opisan kao antifašista. U ostalim gradovima i opštinama preispitivanje se završilo istragom – da li postoje ulice i trgovi koji nose imena Adolfa Hitlera, Hermana Geringa ili nekih drugih istaknutih nacista.