Evropa strahuje od lososa iz Švedske

Švedske kompanije prodale su evropskim zemljama velike količine lososa koji sadrži visok nivo dioksina iz zagađenog Baltičkog mora, objavili su juče švedski mediji.

Poznavaoci tržišnih prilika smatraju da je malo verovatno da se švedski losos našao na tržištu Srbije, ali zvaničnog odgovora Ministarstva poljoprivrede o tome još nema.

Inače, Evropska unija je 2002. zabranila Švedskoj da izvozi losos iz Baltičkog mora, navodeći kao razlog visoku koncentraciju dioksina, supstance koja može da izazove kancer, piše Frans pres, a prenosi Tanjug. Kako se navodi, u Švedskoj sekonzumira samo jedan mali deo lososa koji se ulovi, a deci i trudnicama se savetuje da tu ribu ne jedu više od tri puta godišnje.

Mediji prenose da su do sada policiji prijavljene dve kompanije zbog izvoza više stotina tona lososa iz Baltičkog mora u Francusku i Dansku, odakle je ta riba prodata drugim evropskim zemljama. Francuska kompanija „Pešeri Nordik” saopštila je da je uvezla 103 tone švedskog lososa 2011. i 2012. godine, ali da je od tada prestala sa uvozom te ribe, izveštava Frans pres.

Kako saznajemo, Srbija nije veliki uvoznik svežeg tovljenog lososa, procenjuje se da se nedeljno uveze oko dve tone, a najveći kupci su restorani, jer je ova riba skupa (oko 1.200 dinara u maloprodaji).

– Malo je verovatno da je losos iz Švedske završio u Srbiji, jer mi nismo veliki potrošači. Inače ova vrsta ribe je jedna od najpopularnijih u svetu, a najviše se traži upravo u Francuskoj i Rusiji, kod nas ga najčešće zbog visoke cene prodaju ugostitelji – kaže Vladimir Stojimirović, direktor firme „Principal duo”, koji se bavi veleprodajom ribe.

Prema njegovim rečima, tovljeni losos u naše trgovine dolazi uglavnom iz Norveške i nešto manje iz Danske i to najčešće preko velikih italijanskih uvoznika. Veća je potrošnja divljeg lososa sa Aljaske (koji je dvostruko jeftiniji i stiže u smrznutom stanju) čiji se godišnji uvoz procenjuje na oko 150 do 200 tona.

Što se tiče dioksina i njegove štetnosti po zdravlje ljudi, Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da kratkotrajna izloženost čoveka visokoj koncentraciji dioksina može uzrokovati tzv. hlorne akne i tamne mrlje na koži i poremetiti funkciju jetre. Dugotrajna izloženost uzrokuje poremećaje imunološkog sistema, oštećenja u razvoju nervnog i endokrinog sistema. Zasad najveće koncentracije dioksina u hrani izmerene su u mlečnim  proizvodima, nekim ribama i školjkama. Šveđani upozoravaju da posledice visoke koncentracije dioksina u ribi nisu beznačajne.

Poslednja velika afera sa dioksinom u Evropi je izbila u januaru 2011. godine. Tada je u Nemačkoj zatvoreno više od 4.000 farmi, jer su na njima pronađene velike količine stočne hrane koja je bila zagađena dioksinom, otrovnim jedinjenjem. Međutim, jaja sa zagađenih farmi već su bila dospela u Veliku Britaniju i Holandiju i to kroz prehrambene proizvode, majonez i testa, pa je cela Evropa bila na nogama.

U Veterinarskoj inspekciji tada su rekli da nismo uvozili namirnice zagađene ovom materijom, ali su u našu zemlju iz Nemačke dospele komponente stočne hrane. Kako su posle analiza potvrdili, te količine nisu bile problematične.

-------------------------------------------------------------------------

Dve trećine ribe se uvozi

Dve trećine ribe koja se proda na tržištu Srbije dolazi iz uvoza. Oslić nam uglavnom stiže iz Argentine, a skuša iz Irske. Konzerve su napunjene tajlandskom i marokanskom sardinom i tunjevinom, dok iz Jadranskog mora uglavnom dobijamo sardinu. Prema podacima najvećih trgovinskih lanaca, uvozna smrznuta riba stiže i iz Španije, Kine, Vijetnama i Republike Srpske. Šaran je najčešće naš, a slično je i sa pastrmkom. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da treba biti oprezan sa povećanim koncentracijama dioksina u ribi.