Darovao Kraljevu još milion evra

Kraljevo – Retko je ko human kao Milomir Glavčić iz Kanade. Taman što njegovi darovi rođacima, komšijama, nepoznatim ljudima u nevolji, rodnom kraju, crkvi, Srbiji... postanu, takoreći, uobičajen događaj, on načini potez koji je za mnoge gotovo neverovatna priča. Tako je juče gradu Kraljevu poslao dar nezabeležene vrednosti u novcu. Na poseban račun, za gradnju mosta preko Ibra, uplatio je 1,4 miliona kanadskih dolara, što je protivvrednost od oko milion evra. Sa tom donacijom on, koji u Srbiji nije zaradio ni, što bi se reklo, prebijeni dinar već je odavde u svet otišao kao siromah i siroče, poslao je u ovu zemlju na razne adrese, za poslednjih nekoliko godina, više od pet miliona evra.

Pre godinu dana je započeta gradnja mosta preko Ibra, na obalama reke podignuto je nekoliko stubova, a u takozvanim radioničkim uslovima izliveno je pedeset nosećih elemenata. Za to je potrošeno oko 85 miliona dinara iz budžeta Kraljeva i taman kada je, zbog pomanjkanja novca, pretilo usporavanje gradnje stigla je ova „injekcija”.

– Kao nova vlast, želeli smo da nastavimo realizaciju onih projekata koje je započela prethodna. U tom smislu i oni su nam pomogli da u pregovorima Milomira Glavčića uverimo u našu ozbiljnost i odgovornost, što je on i zahtevao. U tome nam je pomogao i njegov rođak Radoje Glavčić, kao i vaš list koji je o humanosti ovog čoveka objektivno izveštavao. I, eto, biće novog mosta koji će biti „kopča” za razvoj grada na drugoj strani reke, u prigradskom naselju Ribnici. Gradnja mosta dugog 240, a širokog 12 metara koštaće oko 180 miliona dinara, a sa pristupnim saobraćajnicama i rasvetom 230 miliona. U ugovoru sa donatorom, odnosno njegovim opunomoćenim zastupnikom Radojem Glavčićem prihvatili smo obavezu da 1. avgusta 2014. bude pušten u saobraćaj. Bez obzira što je Glavčić uplatio ceo iznos, novac će biti trošen postupno, prema napretku gradnje – istakao je Nenad Nerić, direktor Direkcije za urbanizam i gradnju u Kraljevu, kojeg je gradska skupština ovlastila da pregovara sa donatorom.

Iako to darodavac nije izričito zahtevao, most će nositi njegovo ime, odnosno na vidnom mestu biće trajno označen njegov doprinos izgradnji.

– Nije mi toliko važno to obeležje, kao ni priznanja, ni ordenje, ni medalje. Više me raduje i drži u životu činjenica da će most, kako je to naš nobelovac Ivo Andrić govorio, pored obala spajati i ljude. Da će tamo našim ljudima olakšati život, da će mnogima omogućiti da se viđaju, posećuju i u ovim kriznim vremenima međusobno ispomažu. Koliko sam srećan zbog toga što će se građani nekog grada ili neki pojedinac kojeg pomognem radovati mom poklonu, isto tako smatram da je korisno i to što u ekonomiju Srbije ubacujem bar jedno zrnce iz mog džepa. I, to mi pričinjava veliko zadovoljstvo – kazao nam je u kratkom telefonskom razgovoru darodavac i humanista Milomir Glavčić.   

Inače, pored mosta u Kraljevu, takođe o njegovom trošku, u Jošaničkoj Banji biće izgrađeni dom kulture, biblioteka, dečiji vrtić... Ta prelepa zgrada od oko 600 kvadratnih metara, na uzvisini iznad ovog mesta, biće završena krajem ovog meseca.

– Kad se sve sabere, Milomir je minulih godina, bez mosta u Kraljevu, poklonio skoro četiri miliona evra. Godinama, dva puta godišnje, svotama od dve do pet hiljada evra pa i više, pomaže oko 160 svojih rođaka. Zatim  je, nebrojano puta pomagao mlade na školovanju, studente, starije u nevolji, bolesne, izbeglice, raseljenike... U svom rodnom kraju finansirao je gradnju crkve i crkvenog kompleksa, u selu Kovačima pokraj Jošaničke Banje. Zatim se odlučio da pomogne i gradnju crkve u susednom selu Žerađu. Onda je platio asfaltiranje puta do te crkve i groblja, a prošle godine je uložio i u rekonstrukciju puta od oko tri kilometra, koji vodi od glavne magistrale do sela Kovača – ističe Radoje Glavčić

O životnom putu ovog neobično humanog čoveka više puta smo pisali, jer je njegova biografija prava filmska priča. Kao dečak iz rodnih Popa, iznad Jošaničke Banje, otišao je kao siroče u potrazi za parčetom hleba. Malo je šegrtovao u Beogradu, a odmah posle rata, ne mireći se sa jednim slučajem velike nepravde, iz vojske je čamcem preko Prespanskog jezera, „otplivao” u Grčku. Put ga je odveo u Italiju pa u Kanadu, gde se skrasio u gradu Nijagara Fols. Bavio se mnogim poslovima, bio metalac, stolar, rudar i samo svojim radom i umećem pokraj Nijagare stekao je dva hotela, bioskopsku dvoranu, veliku površinu zemlje... Tako vredan i pronicljiv, jedan je od tamošnjih najbogatijih Srba. Kako kaže, dobro nosi svojih 88 godina, uživa u „penziji” sa svojom suprugom Armelinom i brojnom familijom. Iako svoj zavičaj i ljude nikada nije zaboravio, nikada se nije vratio u Srbiju, pa će Kraljevčanima biti još veća čast da ga dogodine, u avgustu, dočekaju na otvaranju mosta.