Brisel u akciji za bolju Evropu

Akcija da se reformama zaustavi porast evroskepticizma i da se nađe neko povoljnije rešenje za armije nezaposlenih, glavne su teme o kojima se u Briselu raspravlja pred junski samit.

Podaci iz mnoštva iscrpnih istraživanja čiji su rezultati ovih dana obelodanjeni u različitim zemljama ukazuju da se većina građana koji žive u jednoj od 27 članica EU osećaju kao Evropljani (75 odsto), ali samo jedan od troje među anketiranima poznaje sve praktične prednosti ovog pojma.

Na ovaj podatak ukazuje Holanđanka Vivijan Reding, komesarka EU za pravosuđe, koja je upravo pripremila mere sa ciljem da se podstakne lakše kretanje i selidba iz jedne u drugu zemlju u okviru zajedničke teritorije, što je inače jedna od najatraktivnijih privilegija građana EU. 

Iako je pravo na preseljenje i traženje posla manje-više zacrtano u briselskim dokumentima, građani koji se odluče na takav korak često nailaze na sijaset prepreka.

„Evropa nije samo jedinstveno tržište, kriza ili evro, već je ona sastavljena od građana i zato moramo pre svega da rešavamo njihove probleme”, kaže Redingova u intervjuu koji je ovih dana dala za špansku publiku („Pais” i „Mundo”).

Španija je među članicama koje su najviše pogođene krizom i gde je nezaposlenost najveća, pa njene građane danas interesuje kako da pronađu posao u nekoj drugoj zemlji Evrope. Broj Španaca koji se u 2012. iselio u Nemačku porastao je za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Da bi se olakšalo kretanje mladih koji traže posao u prosperitetnijim zemljama Evrope, Brisel predlaže da im se omogući da pozajmicu za nezaposlene od svoje države primaju šest meseci umesto tri, kako je to danas.

Šta može da uradi mlad čovek iz Madrida koji nema posao, pita se Redingova i odgovara kako može da ostane u Madridu i da uzaludno potroši i vreme i novac koji mu daje država. Ostaje druga mogućnost: da ode u Nemačku i da tamo iskoristi potražnju za stručnim obrazovanim kadrom. Potrebno mu je najmanje šest meseci da se snađe, dodaje komesarka.

Još 11 sličnih mera za smanjenje nezaposlenosti je već na papiru, ali Evropska komisija sada razmatra kako da natera sve države članice da ih primene. Ne može neko ko je bez posla, i ko gubi nadu da će ga u dogledno vreme naći, da se oseća zadovoljnim građaninom, upozoravaju neki od briselskih funkcionera.

Redingova priznaje da „poverenje u institucije dramatično opada” i da su naročito političari izgubili kredibilitet. Zato se, kaže ona, građanima moraju pružiti rešenja.

Brisel mora da se bori i sa evrofobijom koja je zahvatila neke od razvijenijih zemalja EU. Predvodnici u strahu od najezde sa juga i istoka Evrope su Britanci. London već mesecima emituje propagandne spotove kojima upozorava, najviše Rumune i Bugare, da se ne upućuju u „kišnu i tmurnu Britaniju”, gde „nema posla”, a i kad ga ima „plaća se mizerno”.

Evropska komisija na mitove odgovara činjenicama: uprkos strahu od masovnih migracija, samo tri odsto građana iz novih članica EU promenilo je zemlju u kojoj radi. Sa druge strane, otkad je EU 2004. dobila 12 novih članica, petnaest starih članica povećalo je svoj bruto nacionalni dohodak za jedan odsto – zahvaljujući širem tržištu.

Pojačanje pripadnosti Evropi dobiće se, kako poručuju iz Brisela, i nekim drugim praktičnim merama. Za svoj auto državljanin Italije ili Holandije moći će da dobije potvrdu o tehničkom pregledu čak i ako ga da na remont u Bugarskoj ili Rumuniji.

Biti proevropljanin, kako je objasnio jedan drugi funkcioner EU, ne znači da se zalažeš za Evropu kakva je ona danas, već da želiš da učestvuješ u njenim reformama.