Svetac političkom voljom

Podgorica – Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) i više analitičara ocenili su da namera mitropolita Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori Amfilohija da predloži da se Petar Drugi Petrović Njegoš proglasi svecem nije ničim utemeljena i da je samo politički motivisana, prenosi agencija Beta.

Mitropolit Mihailo rekao je da Njegoš nije bio asketa, niti se za života potvrdila njegova svetost, što je uslov da se neko kanonizuje kao svetac. „Njegošev životni put nije ispunjen askezom, niti su posle njegove smrti nastupila čudesa, vezana za ovu istorijsku ličnost”, kazao je mitropolit Mihailo.

Pokušaj kanonizacije Njegoša, po njegovoj oceni, „isključivo je politički čin još jednog neuspelog postupka imperijalnog pokoravanja Crne Gore i njenog pretvaranja u srpsku koloniju”. „Ideja SPC o Njegošu kao svecu je potpuno neutemeljena i crkveno i sociološki i teorijski”, ocenio je univerzitetski profesor i analitičar Srđan Vukadinović. Njegoš je, po njegovim rečima, prvenstveno bio pisac, mislilac, državnik, pa tek onda crkveno lice. „U svakom slučaju, Njegoš se protivio crkvenoj dogmi”, naveo je Vukadinović.

Pokušaj kanonizacije Njegoša, ocenio je, predstavlja politikantstvo SPC „od koje ništa ne treba da iznenadi”.

Crnogorski akademik Radoslav Rotković je podsetio na memoare patrijarha SPC Gavrila (Dožića) u kojima je naveo da je Njegoš bio „na prelazu iz teokratije u svetovnu vlast”.

Njegoš je, po rečima Rotkovića, veoma kratko nosio odoru mitropolita crnogorsko-primorskog, svega tri-četiri godine, a nosio je narodnu nošnju. Vuku Karadžiću je objašnjavao da on nije kaluđer, već vladika, odnosno, vladalac.

Profesor Univerziteta u Novom Sadu Milenko Perović je ocenio da je smisao Amfilohijeve ideje o proglašenju Njegoša za sveca u pripremi ambijenta za rušenje Njegoševog mauzoleja na Lovćenu. „Njegoš je jedan i jedinstven, njegovo društvo nisu sveci, nego Dante, Šekspir, Gete i Dostojevski”, prenela je podgorička „Pobjeda” reči Perovića.

Isti list preneo je ocenu sociologa religije Mirka Đorđevića da je Amfilohijeva ideja o Njegošu kao svecu „besmislica”.

Mitropolit SPC Amfilohije je ranije više puta kazao da ove godine, povodom 200. godišnjice rođenja pesnika i državnika, treba obnoviti Njegoševu kapelu na Lovćenu, srušenu 1974. godine, umesto koje je podignut velelepni mauzolej Ivana Meštrovića.

Amfilohije je u četvrtak u Nikšiću rekao da je upravo crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću dostavio zahtev za obnovu Njegoševe kapele.

On je dopustio mogućnost da kapela bude obnovljena, ako ne na mestu mauzoleja, onda u njegovoj blizini.

Kapela čiju obnovu želi Amfilohije nije originalna iz vremena kada je na Lovćenu sahranjen Njegoš, četiri godine nakon smrti. Ta kapela je srušena u vreme austrougarske okupacije 1916. godine.

Nakon toga, kralj Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Aleksandar Karađorđević je 1925. godine na Lovćenu podigao novu kapelu posvećenu Njegošu, što istoričari ocenjuju kao njegovo nastojanje da manifestuje svoju političku premoć u Crnoj Gori.

Njegoševa kapela na Lovćenu, prema oceni mnogih stručnjaka, nije sakralni objekat, nego grobnica velikog pesnika, filozofa i vladaoca.